ПРАШКИ ПРЕПИС (Š 19) СЛОВА О ПРЕКРАСНОМ ЈОСИФУ

  • Маја М. Анђелковић
Keywords: апокриф, Слово о Прекрасном Јосифу, прашки препис IX H 16 (Š 19), српскословенска рукописна традиција

Abstract

У раду се анализира прашки препис IX H 16 (Š 19) апокрифа о
Прекрасном Јосифу, као један од преписа основне групе овог апокрифа у
српскословенској рукописној традицији, уз уводно разматрање жанровских
карактеристика апокрифа и њиховог ванканонског положаја. Поређењем са остала
три преписа исте групе утврђују се првенствено разлике и особености редакторских
измена предлошка. Такође се сагледавају стилске карактеристике текста и
синтаксичко варирање остварености стилских фигура. На крају рада донето је и
издање преписа Š 19.

References

Извори



XV век, Москва, Државни историјски музеј, збирка А. И. Хлудова, бр. 241, 46а-51а;
1520. година, Загреб, Архив ХАЗУ, бр. IVа24, 25б-28а;
XVI-XVII век, Загреб, Архив ХАЗУ, бр. IIIа43, 244а-252а;
XVII век, Праг, Народни музеј, бр. IX H 16 (Š 19), 170б-179а.



Литература



Анђелковић, М. (2006): Слово о смрти Јосифовој у српском препису из 1633.
године, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Књ. 72, св. 1-4, 111-124.
Анђелковић, М. (2009): „Интеркултурна структура света апокрифа“, Зборник
радова са међународног научног скупа Српски језик, књижевост, уметност, Књ. 2,
Интеркултурни хоризонти: јужнословенске/европске парадигме и српска књижевност
[одговорни уредник Драган Бошковић], Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет :
Скупштина града, 39-44.
Анђелковић, М., Пајић, С. (2011): Прича о прекрасном Јосифу: заједничка тема
српске црквене литературе и сликарства прве половине 18. века, Друштвене кризе и
(српска) књижевност и култура, ур. Д. Бошковић и М. Анђелковић, Филолошко-
уметнички факултет, Крагујевац, 263-281.
Анђелковић, М. (2013): Непознати препис апокрифа о Прекрасном Јосифу из
збирке Соколов, Филолог, Бања Лука Филолошки факултет, Бања Лука,стр, 81-87.






694

Бошков, М. (2000): Палеја са тумачењима у српској књижевној баштини, Осам
векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура,
Научни скупови Српске академије наука и уметности, ХСV, Одељење историјских
наука, књ. 27, Београд, 403-414.
Burchard, Ch. (1980): Joseph und Aseneth serbisch-kirchenslawisch. Text und
Varianten, Dielheimer Blätter zum Alten Testament, 2, Dielheim, p. 1-45.
Burchard, Ch. (1987): The Present State of Research on Joseph and Aseneth: J.
Neusner - P. Borgen - E. S. Frerichs - R. Horsley, New Perspectives on Ancient Judaism, II,
Religion, Literature, and Society in Ancient Israel, Formative Christianity and Judaism.
Ancient Israel and Christianity, Lanham - New York - London.
Грицкат, И. (2004): Студије из историје српскохрватског језика, Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Ђамић, А. (1950): Два проблема из старе хрватске књижевности: I. Тко је
написао приказање Како братја продаше Јозефа?, Грађа за повјест књижевности
Хрватске, бр. 18, Загреб, стр.145-173.
Ђорђић, П. (1990): Историја српске ћирилице, Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Яцимирскій, А. И. (1921): Библіографическій обзоръ апокрифовъ въ
южнославянской и русской письменности (Списки памятниковъ), Выпускъ I. Апокрифы
ветхозавhтные, Петроградъ.
Јовановић, Т. (2005): Апокрифи. Старозаветни, према српским преписима.
Приредио и на савремени језик пренео Томислав Јовановић, Библиотека Стара српска
књижевност у 24 књиге, књига 23, I том, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд
2005.
Ковачевић, М. (2015): Стилистика и граматика стилских фигура, Јасен,
Београд.
Петканова, Д. (1992): Слово за Прекрасния Йосиф, Старобългарска литература.
Енциклопедичен речник, София: „Петър Берон“, стр. 419.
Трифуновић, Ђ. (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних појмова,
друго допуњено издање, Нолит, Београд.
Published
2019-10-10