ТЕОЛОГИЈА РЕЧНИКА ТЕХНОЛОГИЈЕ
Abstract
Православна теологија и модерна наука и технологија подељене су
дубоким јазом историјског развоја.Упркос томе, искуство православне теологије
значајно је као основа за критичко преиспитивање савременог света. Добар пример
модерног препорода православне културе представља спис објављен почетком
осамдесетих у Србији – Речник технологије. Његова идеја је да је технологијa ближа
теологији него самој науци. Технологија је своју ентелехију развила више адаптацијом
теологије, него развојем науке. Речник, исписан руком и илуминисан у стилу српске
средњовековне културе, самосвојна је апологија православног наслеђа као неке врсте
епистемолошког инструмента критичке мисли окренуте разумевању технолошке
динамике историје.
References
земље змајева – Речник технологије 33 године после, Београд: Институт за
филозофију и друштвену теорију.
Видовић, Жарко (1986): Огледи о духовном искуству. Београд: Сфаирос.
Ђорђевић, М. Драган (2016): Идеје концептуалне уметности у савременој
српској књижевности 1960– 2010. Докторска дисертација. Филолошки факултет
Универзитета у Београду. Београд.
Ellul, Jacques(1992): The Betrayal by Technology: A Portrait of Jacques Ellul,
ReRun productions.http://www.youtube.com/watch?v=51IoQOJ0SfY.
Жуњић, Слободан (1981): Објава и ауторитет, Тхеориа, бр. 2–3, 153–154.
Kevin. J. Vanhoozer (2003): The Cambridge Companion to Postmodern Theology.
Cambridge University Press.
Лунгин, Павел (2006): Острво. https://www.youtube.com/watch?v=sAPAzjym
KyM.
Матовић, Мирјана Б. (2014): Друштвена теорија језика и стилских форми
популарне музике у контексту српске културе ХХ века. Докторска дисертација.
Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд.
Mumford, Lewis (1952): ArtandTechnics. New York: Columbia University Press.
Mamford, Luis (1986): Mit o mašini 2 (Pentagon moći). Preveo Nikica Petrak.
Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Ортега и Гасет, Хозе (1980): ,,Човек технолог”, у: Технологија, Београд: Видици,
бр.5–6, 25–35.
Петровић, Александар (1981): ,,Шта је технологија? ”, у: Негација институције:
Корпус Франка Базаље. Видицибр. 5, 9–34.
Петровић, Александар (2015): О Речнику технологије и тесању привида.
Тхеорија, бр. 58, 147–166.
Петровић, Александар (2016): Диктатура дечака и култура Новог таласа. у:
Зборник радова с научног скупа Рокенрол. ур. Бошковић Драган. Крагујевац
Филолошко-уметнички факултет. 399–422.
Петровић, Зоран (2012):Nomenclatura Serbica: 1982–2013: елите, ентропијски
модел политичке класе и континуитет српске номенклатуре. Београд: Институт за
политичке студије, (Београд : Eseloge).
Петровић, Зоран (2015): Ламент над 33. рођенданом Речника технологије и 21.
столећем. Тхеориа, бр. 58,167–175.
Речник технологије (1981):Београд: Видици, 1–2.
Речник технологије–33 године после (2014). Научни скуп. Београд: Институт за
филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. http://www.instifdt.bg.ac.rs/
recnik-tehnologije-33-godine-posle/
Речник као анти-утопија (2016): Округли сто. Београд: Институт за европске
студије. https://recniktehnologije.wordpress.com/2016/12/26/okrugli-sto-o-zborniku-23-12-
2016/
Robert, Stam (2000): Film Theory: An Introduction. Blackwell.
Heim, Karl (1959): Christian Faith and the Growing Power of Secularism. In:
LeibrechtWalter, Religion and Culture: Essays in Honor of Paul Tillich. New York: Harper &
Brothers.181–195.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
