СВEТИ САВА У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ДРАМИ

  • Снежана Р. Булат
  • Небојша Карталија
Keywords: Растко Немањић, Свети Сава, историја, српска историјска драма

Abstract

Свети Сава представља једну од најзначајнијих личности српске
историје. Његова биографија је одувек побуђивала интересовање, како историчара,
тако и уметника. Покушаћемо да анализом историјских извора, историографских дела
прикажемо какав је био значај Светог Саве у српској средњовековној историји и каква
је рецепција његовог лика била у српској историјској драми до краја XX века.

References

Anonymous (2004): The Deeds of Pope Innocent III, trans. James M. Powell.
Washington D. C.: Catholic University of America Press.
Витезовић, Милован (1998): Слово славе Сави: Сава Немањић - Свети Сава у
књижевности. Нови Сад: Тодор
Витезовић, Милован (2015): Принц Растко – монах Сава Изабране драме.
Београд, Завод за уџбенике, 7–80.
Dandolo, Andreas (1728): Chronicon Venetum, Rerum Italicarum Scriptores XII, ed.
Lodovico Antonio Muratori. Milan: Ex typographia Societatis palatinae, 340-431.
Димовић, Ђура (1940): Симеон Немања.Београд: Државна штампарија.
Доментијан (1988): Живот Светог Саве и Живот Светог Симеона,прир.
Радмила Маринковић. Београд: Српска књижевна задруга
Živojinović, Mirjana, Kravari Vasiliki, Giros, Christophe (1998): Actes de Chilandar
1, Archives de l'Athos, 20. Paris: P. Lethielleux
Мошин, Владимир (1960): „Сербская редакция Синодика в неделю
православия. Текст“. Византийский временик 17. Москва: Российская академия наук,
Институт всеобщей истории, 278-335.
Мрнавић, Иван Тонко (1939): „Живот Светог Саве епископа сина Симеона
Стефана краља Рашке прир. Веселин Чајкановић“, у: Светосавски зборник 1. Београд:
Српска краљевска академија, 115-145.
Нушић, Бранислав (2006): Растко Немaњић: комад за децу у три слике,
Сабрана дела Бранислава Ђ. Нушића. књига седма, приредио Р. В. Јовановић. Београд:
Просвета, 5–22.
Сава (2005): Законоправило Светога Саве 1, приредили и превели Миодраг М.
Петровић, Љубица Штављанин–Ђорђевић. Београд: Историјски институт
Симовић, Зорица (1992): Злато испод дуда, Свети Сава. Београд: Организација
Пријатељи деце Београд, Савет Дечјег савеза Београда, 40–44.
Симовић, Зорица (1992): Растко, најмлађи син. Свети Сава. Београд:
Организација Пријатељи деце Београда, Савет Дечјег савеза Београда, стр. 32–39.
Сретеновић, Михаило (1922): Немања: историјска слика у 4 чина. Београд:
Издање књижарнице Рајковића и Ћуковића.
Стефан Првовенчани (1988), Живот светог Симеона, у: Стефан Првовенчани,
Сабрани списи, прир. Љ. Јухас-Георгијевска, Београд: Просвета
Суботић, Јован (1863): Немања: драма у пет дејства, Дела Јована Суботића.
Песне драмске. књ. IV. У Новом Саду: Епископска типографија.
Теодосије (1988): Житије Светог Саве Житија, прир. Димитрије Богдановић.
Београд: Српска књижевна задруга
Тhomae Аrchidiaconi Spalatensis (2006): Historia Salonitanorum atque
Spalatinorum pontificum, edd. Olga Perić, Damir Karbić, Mirjana Matijević Sokol, James Ross
Sweeney. Budapest-New York: Central European University Press
Toma Arhiđakon, Kronika, prev. Vladimir Rismondo. Split 1977: Muzej grada Splita
Цветић, Милош (1987): Немања: историјска драма у пет чинова, Историјска
драма XIX века. књ. II, приредила М. Фрајнд. Београд: Нолит, 173–269.
Choniates, Niketas (1984): O City of Byzantium, Annals of Niketas Choniates, trans.
Harry J. Magoulias. Detroit: Wayne State University Press
Хоматијан (1939)а: „Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави и одломак
Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином постављену, прир. Острогорски,
Георгије“, у: Светосавски зборник 2. Београд: Српска краљевска академија, 89-113.
Хоматијан, Димитрије (1939)б: „Одговори охридског архиепископа Димитрија
Хоматијана на питања српског краља Стефана Радослава, прир. ФиларетГранић,“, у:
Светосавски зборник 2. Београд: Српска краљевска академија, 147-189.
Шантић, Алекса (1957): Немања, Сабрана дјела: пјесме и драме. Сарајево:
Свјетлост, 566–590.
Анастасијевић, Драгутин (1927): „Првобитни постанак имена и манастира
Хиландара“, у: Богословље 2. Београд: Православни богословски факултет у Београду,
50-57.
Баришић, Фрањо (1971): „Хронолошки проблеми око године Немањине смрти,
у: Хиландарски зборник 2. Београд: САНУ, 31-58.
Белић, Александар (1936), „Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове
редакције српских ћирилских споменика“. у: Светосавски зборник 1. Београд: Српска
краљевска академија, 210-276.
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности, Београд:
Српска књижевна задруга
Богдановић, Димитрије, Ђурић, Војислав Ј., Медаковић, Дејан (1978):
Хиландар. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије
Божић, Иван (1979): „Свети Сава у предању“, у: Сава Немањић-Свети Сава,
уред. Војислав Ђурић.Београд: Српске академија наука и уметности, 389–395.
Бојовић, Драгиша (1998): „Савино измирење завађене браће у српској житијној
књижевности“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћирковић.
Београд: Српска академија наука и уметности, 159-166.
Вајсштајн, Урлих (1982): Облици историјске драме. Трећи програм Радио
Београда, бр. 52, 298–319.
Вучковић, Радован (2014): Модерна драма. Београд: Службени гласник.
Гарвриловић, Андра (1900): Свети Сава-преглед живота и рада. Београд:
Издање Књижевне задужбине Д. Н. Беље
Гардашевић, Благота (1958): „Значај Светосавске Крмчије за наше црквено и
државно законодавство“. у: Богословље 1. Београд: Православни богословски факултет у
Београду, 3-15.
Гардашевић, Благота (1977): „Каноничност стицања аутокефалности Српске
цркве 1219. године“, у: Свети Сава-Споменица поводом осамстогодишњице рођења
1175-1975. Београд: Светог архијерејског Синода Српске православне цркве, 33-77-
Грујић, Радослав (1924): „Топографија хиландарских метохија у Солунској и
Струмској области од XII до XIV века“, у: Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу.
Београд:Државна штампарија, 517-534.
Дејановић, Славица (2015): Бранислав Нушић српски писац. Косовска
Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Димитријевић, Димитрије (1963): „О монаштву Светог Саве“, у: Богословље 1-
2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 17-25.
Димитријевић, Димитрије (1978): „Развој жанрова у српској књижевности XIII
века“, у: Богословље 1-2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 67-74.
Димитријевић, Стеван М. (1926): „Свети Сава у народном веровању и
предању“, у: Весник српске цркве, XXXI. Београд: Свештеничко удружење, 513-522-
Динић, Михаило (1959): „Доментијан и Теодосије“, у: Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор XXV/ 1-2, 1-12.
Драшковић, Драган, Ђорђевић, Слободан (2000): Манастир Жича-зборник
радова. Краљево: Народни музеј Краљево, Завод за заштиту споменика културе краљево
Ђорђевић, Иван М. (1998): „Преставе Бориса и Гљеба у Милешеви и српско-
руске везе у првој половини XIII столећа“. у: Свети Сава у српској историји и
традицији, уред. Сима Ћирковић. Београд: Српска Академија наука и уметности, 295-
308.
Ђурић, Војислав (1979): „Лик светога Саве у књижевности“, у: Зборник радова
са међународног скупа Сава Немањић - свети Сава, историја и предање. Београд:
Српске академија наука и уметности, 223–230.
Ђуровић, Зоран (2014): „О тези Миодрага Петровића да су богомили из српско-
византијских средњoвековних извора Латини“, у: Теолошки часопис 47. Београд:
Архиепископија београдско-карловачка, 349-404.
Живојиновић, Мирјана (1976): „Света Гора у доба Латинског царства“. у:
Зборник радова Византолошког института, 17. Београд: Византолошки институт
Српске академије наука и уметности, 77-92.
Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима Светог Саве у Солуну“, у:
Историјски часопис 24. Београд: Историјски институт, 63-71.
Живојиновић, Мирјана (1978): „Манастири Хиландара и Милеја“, у:
Хиландарски зборник 4, Београд: САНУ, 7-14
Живојиновић, Мирјана (1979): „Ктиторска делатност светог Саве”, у: Сава
Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и
уметности, 15-25.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара 1, Од оснивања манастира
1198. до 1335. Београд: Просвета
Јанковић, Марија (1979): „Епископије српске цркве 1220. године“, у: Сава
Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и
уметности, 73-84.
Јанковић, Марија (1985): Епископије и митрополије Српске цркве у средњем
веку. Београд: Историјски институт.
Јовановић, Бојан (1998): „Свети Сава у српском народном веровању и
предању“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд:
Српска Академија наука и уметности, 439-446.
Јевтић, Атанасије (1977): „Из богословља Светог Саве“, у: Свети Сава-
Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975. Београд: Светог
архијереског Синода српске православне цркве, 117-180.
Јевтић, Атанасије (1986): „Богословље и духовни живот у Студеници“, у: Осам
векова Студенице. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 99-
115.
Калић, Јованка (1979): „Црквене прилике у српским земљама до стварања
архиепископије 1219. године“, у: Сава Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић.
Београд: Српска академија наука и уметности, 27-52.
Карталија, Небојша (2018): „Света Гора као простор византијско-српско-руских
уховних односа у периоду од XI до XV века“, у: Византијско-словенска четнија I. Ниш:
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу; Међународни центар за
православне студије, Ниш; Центар за црквене студије, Ниш, 191-208.
Кашанин, Милан, Бошковић, Ђурђе, Мијовић, Павле (1969): Жича. Београд:
Новинско-издавачко предузеће Књижевне новине
Ковачевић, Љубомир (1901): „Жене и деца Стефана Првовенчаног”, у: Глас
Српске краљевске академије 60. Београд: Српска краљевска академија, 1-64.
Коматина, Ивана (2014): „Ана Дандоло-прва српска краљица?“, у: Зборник
Матице српске за историју 89. Нови Сад: Матица српска, 7-22.
Коматина, Ивана (2016): Црква и држава у српским земљама од IX-XIII века.
Београд: Историјски институт Београд.
Копривица, Марија (2018): „Епископ Методије-Савременик и сарадник Светог
Саве“, у: Византијско-словенска четнија I. Ниш: Центар за византијско-словенске
студије Универзитета у Нишу; Међународни центар за православне студије, Ниш;
Центар за црквене студије, Ниш, 209-217.
Ласкарис, Михаило (1926): Византиске принцезе у средњовековној Србији,
Београд: Књижарница Фрање Баха
Лешић, Јосип (1989): Бранислав Нушић: живот и дјело. Нови Сад: Стеријино
позорје, Матица српска
Лома, Александар (2013): „Свети Сава и облакогонци“, у: Зборник радова
Византолошког института 50 св. 2. Београд: Византолошки институт Српске академије
наука и уметности, 1041-1071.
Љуштановић, Јован (2013): „О лику Светога Саве у српској књижевности за
децу“, у: Међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве, књ. 2,
Пријепоље: Епархија милешевска: Манастир Милешева, 147–157.
Љуштановић, Јован (2014): „Допринос Бранислава Нушића развитку српског
позоришта за децу“, у: Сцена: часопис за позоришну уметност, год. 50, бр. 1/2, 115–121.
Мајендорф, Јован (1990): „Сава, Охрид и Српска Црква“, у: Богословље 1-2.
Београд: Православни богословски факултет у Београду, 83-93.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњевековну уметност. Београд: Византолошки институт САНУ
Мирковић, Лазар (1935): „Хиландарски типик“. у: Годишњица Николе Чупића,
44. Београд: Чупићева задужбина, 168-218.
Мишић, Синиша, Радић, Радивој (1217): Србија 1217. Београд: Еволута
Moore, John C. (2003): Pope Innocent III (1160 61 - 1216): To Root Up and to Plant.
Leiden-Boston: Brill
Мошин, Владимир (1959): „Сербская редакция Синодика в неделю
православия. исследование“. у: Византийский временик, 16. Москва: Российская
академия наук, Институт всеобщей истории, 317-394.
Мошин, Владимир (1979): „Правни списи св. Саве“. у: Сава Немањић-Свети
Сава, историја и предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука
иуметности, 101-128.
Недељковић, Олга (1979): „Свети Сава и рашка правописан школа“. у: Сава
Немањић-Свети Сава, историја и предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска
академија наука и уметности, 177-188.
Никитин, Августин (2016): „Свято-Пантелеимонов монастырь“. у:
Афониславянский мир 3, ред. Ек. А. Пережогина. Святая Гора Афон: Издание Русского
Свято Пантелеимонова монастыря на Афоне, 5-22.
Новаковић, Реља (1977): „Поводом податка о Растковом боравку у Захумљу“, у:
Свети Сава-Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975. Београд:
Светог архијерејског Синода Српске православне цркве, 25-32.
Obolensky, Dimitri (1988): Six Byzantine Portraits. Oxford: Clarendon Press
Okunev, N. L. (1937-1938): „Милешево. Памятник сербского искусства XIII в.“
у: Byzantinoslavica, VII. Prague: Academia, 33-107.
Панагиотис, Христу (1987): „Света Гора у време латинске окупације“, у:
Богословље 1-2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 7-11.
Петровић, Миодраг М. (1998)а: „Архимандритско достојанство Светог Саве“, у:
Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска
Академија наука и уметности, 39-50.
Петровић, Миодраг М. (1998)б: „Кудугери-Богомили у византијским и српским
изворима и Црква босанска“, у: Историјски часопис 44. Београд: Историјски институт
САН, 37-75.
Петровић, Миодраг (1998-1999): „Свети Сава на Жичком сабору 1221. године и
латинска јерес“, у: Историјски часопис 45-46. Београд: Историјски институт, 11-30.
Петровић, Миодраг (2003): „Свети Сава као састављач и преводилац
Законоправила- српског номоканона“, у: Историјски часопис 49, Београд: Историјски
институт, 27-45.
Петровский, М. П. (1908): „Иларион митрополит Киевский, и Доментиан,
иеромонах Хиландарский“. Известия. Отделения русского языка и словесности
Академии наук, XIII-4. Санкт-Петербурге: Российской Академии наук по истории
письменности, славистике, языкознанию и фольклор, 83-133.
Polemis, Demetrios I. (1968): The Doukai, London: The Athlone Press
Поповић, П. (1959): „Доментиан“ , у: Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор 25/3-4. Београд: Филолошки факултет, 209-225.
Путник, Радомир (2010): Слике минулог времена: позоришне критике: 1980–
1993. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
Purković, Miodrag Al. (1951): „Two Notes on Mediæval Serbian History“, у: The
Slavonic and East European Review Vol. 29, No. 73, 545-549.
Радић, Радивој (1986): „Обласни господари у Византији крајем XII и првим
деценијама XIII века“. у: Зборник радова Византолошког института 24-25. Београд:
Византолошки институт САНУ
Радић, Радивој (1998): „Свети Сава и смрт обласног господара Стреза“, у:
Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска
Академија наука и уметности, 51-61.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1952-1953): „О старом српском књижевнику Теодосију“,
Историјски часопис 4. Београд: Историјски институт, 13-42.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1957): „Стара српска књижевност у средњем Подунављу
(од XV до XVII века), у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 2. Нови Сад:
Филозофски факултет, 239-270.
Радојчић, Никола (1909): „О неким господарима града Просека на Вардару“, у:
Летопис Матице Српске 260. Нови Сад: Матица српска, 32-40.
Радојчић, Никола (1939): „Свети Сава и аутокефалност српске и бугарске
цркве“; у: Глас Српске краљевске академије 179. Београд: Српска краљевска академија,
179-258.
Радојчић, Никола (1953): „Поклони угарскога краља Андрије II Стефану
Првовенчаноме“, у: Зборник Матице српске за књижевност и језик 1. Нови Сад:
Матица српска, 26-33.
Ређеп, Јелка (1968): „Повест о убијању Батија, споменик подунавске
књижевности“, у: Годишњак филозофског факултет у Новом Саду, XI све. 1. Нови Сад:
Филозофски факултет 215-220.
Руварац, Иларион (1934): „О иноку, с којим је Растко побегао у Свету Гору“, у:
Зборник Илариона Руварца 1, прир. Н. Радојчић, Београд: Српска краљевска академија,
290-293.
Самарџија, Снежана (2008): „Свети Сава у песмама“, у: Књижевност и језик:
часопис Друштва за српскохрватски језик и књижевност, год. 55, бр. 1/2, стр. 205–208.
Самарџић, Радован (1993): Историја српског народа 3-1. Београд: Српска
књижевна задруга
Симић, Прибислав (1977): „Рад светога Саве на осавремењавању богослужења
у српској цркви“. у: Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-
1975. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 181-205.
Soloviev, А. (1933): „Histoire du monastererusse au MontAthos“. у: Byzantion, VIII.
Bruxelles: Peeters Publishers, 213-238.
Станојевић, Станоје (1932): „Архиепископ Арсеније“, у: Гласник историског
друштава у Новом Саду 5. Нови Сад: Историско друштво у Новом Саду, 7-9.
Станојевић, Станоје (1933): „Хронологија борби између Стевана и Вукана“, у:
Глас Српске краљевске академије 153. Београд: Српска краљевска академија, 93-101
Станојевић, Станоје (1934): „О нападу угарског краља Андрије на Србију због
прогласа краљевства“, у: Глас Српске краљевске академије 161. Београд: Српска
краљевска академија, 107-130
Станојевић, Станоје (1935): Свети Сава. Београд: Штампа Државне
штампарије Краљевине Југославије Штампа Државне штампарије Краљевине
Југославије
Станојевић, Станоје (1936): „О одласку Светог Саве у манастир“, у:
Светосавски зборник 1. Београд: Српска краљевска академија, 43-64.
Стојковић, Боривоје С. (1979): Историја српског позоришта од средњег века до
модерног доба: (драма и опера). Београд: Музеј позоришне уметности СР Србије.
Стојковски, Борис (2016): „Римокатолички култ Светог Саве“, у: Osmi
međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura", ured. Ivana Živančević-Sekeruš,
Biljana ŠimunovićBešlin, Željko Milanović. Novi Sad: Filozofski fakultet,117-129.
Тарнанидис, Јоанис (1979): „Колико је св. Сава као личност могао да утиче на
остварење автокефалије Српске цркве“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и
предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности 54-63.
Тахиос, Антоније-Емил (1979), „Улога Светога Саве у оквиру словенске
књижевне делатности на Светој гори“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и
предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности, 85-89.
Тодић, Бранислав (2015): „Повеље цара Алексија III манастиру Хиландару и
стари српски писци“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXXI.
Београд: Филолошки факултет, 3-17.
Томин, Светлана (2011): Мужаствене жене српског средњег века. Нови Сад:
Академска књига.
Трифуновић, Ђорђе (1963): Доментијан. Београд: Нолит
Троицки, Сергеј (1949): „Ко је превео Крмчију са тумачењима?“. Глас Српске
академије наука, 193. Београд: Српска академија наука, 119-142.
Троицки, Сергеј (1955): „Da li je slovenski Nomokanon sa tumačenjem postojao pre
svetog Save?“. Slovo, 4-5. Zagreb: Staroslavenski institut, 111-122.
Троицки, Сергеј (1966): „Хиландарски номоканони“, у: Хиландарски зборник 1.
Београд: Српска академија наука и уметности, Хиландарски одбор, 51-81.
Ћирковић, Сима (1964): Историја средњовековне босанске државе. Београд:
Српска књижевна задруга
Ћирковић, Сима (1981): Историја српског народа 1. Београд: Српска књижевна
задруга
Ћирковић, Сима М. (1998): „Свети Сава између истока и 3апада“, у: Свети
Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска Академија
наука и уметности, 27-37.
Ћоровић, Владимир (1990): Свети Сава у народном предању. Београд: Народно
дело: Задруга православног свештенства СФРЈ.
Ферјанчић, Божидар (1979): „Автокефалност српске Српске цркве и Охридска
патријаршија“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и предање, уред. Војислав
Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности, 64-72.
Ферјанчић, Божидар, Максимовић, Љубомир (1998): „Свети Сава и Србија
између Епира и Никеје“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима
Ћировић. Београд: Српска Академија наука и уметности, 13-26.
Фрајнд, Марта (1987): „Политика и легенда у српској историјској драми“.
Историјска драма XIX века. књ. 1, приредила М. Фрајнд. Београд: Нолит, 5–41.
Фрајнд, Марта (1996): Историја у драми, драма у историји: огледи о српској
историјској драми. Нови Сад: Прометеј – Стеријино позорје, Београд: Институт за
књижевност.
Хафнер, Станислав (1984): „Доментијан и Слово о закону и благодети
митрополита кијевског Илариона“, у: Глас Српске академије наукаи уметности,
CCCXL. Београд: Српска академија наука и уметности, 61-71.
Цитуриду, Ана (1979): „Манастир Филокал у Солуну“. у: Сава Немањић-Свети
Сава. Историја и предање, уред. Војислав Ђурић, Београд: Српска академија наука и
уметности, 263-268.
Чанак-Медић, Милка, Поповић, Даница, Војводић, Драган (2014): Манастир
Жича. Београд: Републички завод за споменике културе Београд
Чанак-Медић, Милка, Тодић, Бранислав (1999): Манастир Жича. Београд:
Републички завод за споменике културе Београд
Шпадијер, Ирена (2010): „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија
Хиландарца“ у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 86. Београд:
Филолошки факултет, 3-16.
Штављанин-Ђорђевић, Љубица (1996): „Још један поглед на русизме у
Иловичкој крмчији“. у: Археографски прилози18. Београд: Народна библиотека Србије,
55-67.
Щапов, Я. Н., Беляскова, Е. В. (1998): „Традициисвятого Саввы Сербского на
Руси“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд:
Српска Академија наука и уметности, 359- 367.
Published
2019-10-08