СВЕТИ САВО „КАРА-ЂОРЂИЈИНА ВРЕМЕНА” (Опет о Вишњићевим варијантама о Свецу)
Keywords:
Филип Вишњић, Немањићи, задужбине, Свети Савo, милешевски култ
Abstract
У двијема народним јуначким пјесмама слијепог гуслара Филипа
Вишњића (Збор зборила господа ришћанска, Вук СНП II, 24 и Протужило самоуче ђаче,
Вук СНП III, 14) о Светом Сави, за живота и посвећеном, пјева се као о јунаку
устаничког доба у XIX вијеку и у њима су варијанте претече добиле нови амбијент и
нови значај захваљујући интерпретацији Вукова народног пјесника Устанка који се
ширио.
References
Богићевић, В. (1995): „Српске границе према западу”. У: Српски писци и
научници о Босни и Херцеговини, приредио Здравко Антонић. Београд: Службени лист
СРЈ, 15–17.
Божић, И. (1979): „Свети Сава у предању”. У: Сава Немањић – Свети Сава,
историја и предање. Београд: САНУ, 389–395.
Влаховић, П. (2002): „Народни сабори и саборовање у Србији”. У: Братство.
Ур. Злата Бојовић, књ. VI. Београд: Друштво „Свети Сава” и Чигоја штампа, 59–65.
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_26112/2002/b006#page/
4/mode/1up, (приступљено 28.02.2018).
Вук Рјечник: Караџић, В. (1966): Српски рјечник истолкован њемачким и
латинским ријечима, скупио га и на свијет издао Вук Стефановић, Беч, 1818. Сабрана
дела Вука Караџића, књ. II, прир. Павле Ивић, Издање о стогодишњници смрти Вука
Стефановића Караџића 1864–1964, Београд: Просвета.
Вук СНП II: Караџић, В. (1988): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. II, у којој су пјесме јуначке најстарије, Беч, 1845. Сабрана
дела Вука Караџића, књ. V, прир. Радмила Пешић, Издање о стогодишњници смрти
Вука Стефановића Караџића 1864–1964, Београд: Просвета.
Вук СНП III: Караџић, В. (1988): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. III, 1846. Сабрана дела Вука Караџића, књ. VI, прир.
Радован Самарџић, Издање о стогодишњници смрти Вука Стефановића Караџића 1864–
1964, Београд: Просвета.
Вук СНП IV: Караџић, В. (1986): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. IV, 1862. Сабрана дела Вука Караџића, књ. VII, прир.
Љубомир Зуковић, Издање о стогодишњници смрти Вука Стефановића Караџића 1864–
1964, Београд: Просвета.
Гавриловић, А. (1922): „О српској народној песми Свети Сава и Хасан Паша”,
у: Просветни гласник, 39, Београд: Државна штампарија Краљевине СХС, 489–493.
http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/dokument/1956/prosvetni-glasnik-1922, (приступљено
23.02.2018).
Детелић, М. (1992): Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Ђорђевић, Р. Т. (1939): Белешке о нашој народној поезији. Београд: Државна
штампарија Краљевине Југославије.
Ђурић, В. Ј. (1975): „Милешева и дрински тип цркве”, У: Рашка баштина 1,
Краљево, 17–18.
Ђурић, В. (1979): „Лик Светога Саве у књижевности”. У: Сава Немањић –
Свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 223–230.
Зиројевић, О. (1994): „Свети Сава и муслимани”. У: Књижевна реч. Београд,
433, 3.
Јовановић, Б. (2008): Пркос и инат – етнопсихолошке студије. Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Јовановић, С. (1991): „Један прилог за проучавање српског националног
карактера”. У: Из историје књижевности II. Сабрана дела. 12. том. Београд: БИГЗ.
Карановић, З. (1985): „Свети Сава у народном предању”. У: Zbornik radova
XXXII Kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije I Sombor ’85. Novi Sad: Udruženje
folklorista SAP Vojvodine, 277–281.
Карановић, З. (2001): „Немањићи градитељи задужбина у виђењу Вукових
певача или прича о светом заједништву (етика и поетика)”. У: Зборник Матице српске
за књижевност и језик XLIX/1–2. Нови Сад: Матица српска, 47–55.
Клеут, М. (1998): Бјел Вилиндар насред Горе Свете. Хиландар и Света Гора у
народним песмама. Нови Сад: Апис.
Клеут, М., Пешикан-Љуштановић, Љ., Половина, Н., Томин, С. (2014): Без очију
кано и с очима. Нови Сад: Академска књига, Филозофски факултет.
Кнежевић, С. (2012): Вишњићев пјеснички споменик револуцији. Пале:
Просвјета.
Кнежевић, С., Зубер, Љ. (2013): „Филип Вишњић – први српски ратни
репортер”. У: Знање и корист. Тематски зборник радова. Ниш: Филозофски факултет,
305–317.
Ковачевић, В. (2004): „Четири Вишњићеве пјесме”. У: Научни скуп Први српски
устанак у књигама 1804–1813. Зборник радова поводом 200-годишњице Првог српског
устанка и два века модерне српске државе. Прир. Драган Бараћ. Београд: НБС, 185–199.
Косановић, С. (1871): „Српске старине у Босни. Неколике биљешке (натписи)”.
У: Гласник Српског ученог друштва. Београд, 29, 158–188.
Крини́чная, Н. А. (1988): Персонажи преданий: становление и эволюция
образа. Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
Кулишић, Ш., Петровић, П. Ж., Пантелић, Н. (ур.) (1970). Српски митолошки
речник. Београд: Нолит.
Липовац, Ј. (1936): „Култ св. Саве у Боки Которској”. У: Глас Боке. Котор, 163,
1–2; 164, 1–2; 165, 1.
Лома, А. (1994): „Свети Сава и осетски Сафа”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 120–127.
Лома, А. (2013): „Свети Сава и облакогонци”. У: Зборник радова
Византолошког института L. Београд: САНУ, 1041–1079. http://www.doiserbia.nb.rs/
img/doi/0584-9888/2013/0584-98881302041L.pdf, (приступљено 15.04.2018).
Љубинковић, Н. (1994): „Свети Сава – историја, мит”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 97–107.
Љубинковић, Н., Дрндарски, М. (2012): Први српски устанак – од историје до
народне историје и њене усмене митизације (Почетак настајања нове српске државе).
Београд, Орашац: ИП Наша прича, Задужбинско друштво Први српски устанак.
Матић, С. (1970): „Задужбине Немањића у епском певању (са две уводне
белешке)”. У: Зборник Матице српске за књижевност и језик. Нови Сад: Матица
српска, 277–287.
Матић, С. (1972): Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица
српска.
Матицки, М. (1999): Историја као предање. Београд: Рад, КПЗ Србије.
Матицки, М. (1985): „Слепи певачи као редактори епских народних песама”. У:
Zbornik radova XXXII Kongresa saveza udruženja folkloristа Jugoslavije I Sombor ’85. Novi
Sad: Udruženje folklorista SAP Vojvodine, 205–208.
Матицки, М. (ур.) (2003): Светосавска читанка. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Meletinski, Е. М. (s. a.): Poetika mita. Beograd: Nolit.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1987): „Народна предања о Светом Сави и српска
средњовековна писана реч”, У: Милешева у историји српског народа, Београд: САНУ,
287–300.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1994): „Епски лик Светог Саве или ка расветљавању
проблема писано/усмено”. У: Расковник, часопис за књижевност и културу, година XX,
број 77–78. Београд: Народна библиотека, 114–119.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1999): „Света Гора и Хиландар у народној песми и
поезији”. У: Трећа казивања о Светој Гори. Београд: Просвета, 206–222.
Милошевић Ђорђевић, Н. (2007): „Иришка академија и Вукови певачи или
сремски слепи певачи у свеопштем кругу епског певања”. У: Срем кроз векове. Београд,
Беочин: Вукова задужбина, Огранак Вукове задужбине у Београду, Институт за
књижевност и уметност, 383–398.
Милошевић Ђорђевић, Н. (2011): Радост препознавања. Нови Сад: Матица
српска.
Momirović, P. (1969): „Da li su manastir Gomionicu osnovali Mileševci”, У: Naše
starine XII, Sarajevo, 127–133.
Мргић, Ј. (2008): Северна Босна 13–16. век. Београд: Историјски институт.
Murko, M. (1951): Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. I. knjiga. Zagreb: JAZU.
Недељковић, М. (1985): „Беседништво као фолклорно стваралаштво – од
средњевековног сеоског збора до савременог збора радних људи и грађана”. У: Zbornik
radova XXXII Kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije I Sombor ’85. Novi Sad:
Udruženje folklorista SAP Vojvodine, 265–268.
Недић, В. (1990): Вукови певачи. Београд: Рад.
Нилевић, Б. (1987): „Улога и значај Манастира Милешеве у хисторији српског
народа у Босни и Херцеговини до Обнове Пећке патријаршије 1557. године”, У:
Милешева у историји српског народа, Београд: САНУ, 175–185.
Новаковић, С. (1954): Устанак на дахије 1804. Оцена извора. Карактер
Устанка. Војевање 1804. Београд: СКЗ.
Панић Суреп, М. (2014): Филип Вишњић. Живот и дело. Београд: Јасен.
Петковић, С. (2008): Манастир Света Тројица у Пљевљима. Друго допуњено
издање. Пљевља: Завичајни музеј. https://muzejpljevlja.com/sreten-petkovic-manastir-svetatrojica-
u-pljevljima-2/, (приступљено 01.03.2018).
Петровић, С. прир. (2017): „Филип Вишњић у сећањима и причањима. Поводом
250 година од рођења (1767–1834–2017)”. У: Фолклористика, Београд: Удружење
фолклориста Србије, 192–223. http://www.folkloristika.org/cir/arhiva/2-2-2017/,
(приступљено 22.03.2018).
Пешић, Р. (1987): „Милешева у епском народном певању”, У: Милешева у
историји српског народа, Београд: САНУ, 279–286.
Поповић, Д. (2000): „Чудотворења светог Саве Српског”. У: Чудо у словенским
културама. Ур. Дејан Ајдачић, Нови Сад: Научно друштво за словенске уметности и
културе, 138–156.
Поповић, Д. (2006): Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у
средњовековној Србији. Београд: САНУ.
Раденковић, Љ. (1994): „Митски лик Светог Саве”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 108–113.
Радојичић, Сп. Ђ. (1962): Развојни лук старе српске књижевности. Текстови и
коментари. Нови Сад: Матица српска.
Самарџија, С. (2002): „Свети Сава међу јунацима ’средњих времена’ Вукове
збирке”. У: Братство. Ур. Злата Бојовић, књ. VI. Београд: Друштво „Свети Сава” и
Чигоја штампа, 9–21. http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/
P_26112/2002/b006#page/4/mode/1up, (приступљено 28.02.2018).
Самарџија, С. (2008): Биографије епских јунака, Београд: Друштво за српски
језик и књижевност.
Слијепчевић, Ђ. (1991): Историја српске православне цркве. Од покрштавања
Срба до краја XVIII века. Београд: БИГЗ.
Станојевић, С. (1935): Свети Сава. Београд: Државна штампарија Краљевине
Југославије.
Стојанчевић, В. (1987): „Милешева у Првом српском устанку”, У: Милешева у
историји српског народа, Београд: САНУ, 301–307.
Сувајџић, Б. (2010): Певач и традиција. Београд: Завод за уџбенике.
Ћирковић, С. (1987): „Милешева и Босна”, У: Милешева у историји српског
народа, Београд: САНУ, 137–143.
Ћирковић, С., Благојевић, М. (1999): Лексикон српског средњег века, Београд:
Knowledge.
Ћоровић, В., ур. (1927): Св. Сава у народном предању. Београд: Задужбина
Радојице Ј. Ђурића.
Ћоровић, В. (1934): „Култ Светога Саве”. У: Браство. Београд, XXVIII, 112–
126.
Чајкановић, В. (1994): О врховном богу у старој српској религији. Београд: СКЗ,
БИГЗ, Просвета, Партенон.
Чубриловић, В. (1936): „Босанско Подриње и Први српски устанак”. У: Зборник
у славу Филипа Вишњића и народне песме. Друго издање. Београд: Одбор за прославу
Филипа Вишњића, 119–124.
Чубриловић, В. (1995): „Српска православна црква под Турцима од XV до XIX
века”. У: Српски писци и научници о Босни и Херцеговини, приредио Здравко Антонић.
Београд: Службени лист СРЈ, 257–277.
Шево, Љ. (2002): Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до
1878. године. Бања Лука: Град Бања Лука, Глас српски.
Шупут, М. (1984): Српска архитектура у доба турске власти 1459–1690.
Београд: БИГЗ.
научници о Босни и Херцеговини, приредио Здравко Антонић. Београд: Службени лист
СРЈ, 15–17.
Божић, И. (1979): „Свети Сава у предању”. У: Сава Немањић – Свети Сава,
историја и предање. Београд: САНУ, 389–395.
Влаховић, П. (2002): „Народни сабори и саборовање у Србији”. У: Братство.
Ур. Злата Бојовић, књ. VI. Београд: Друштво „Свети Сава” и Чигоја штампа, 59–65.
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_26112/2002/b006#page/
4/mode/1up, (приступљено 28.02.2018).
Вук Рјечник: Караџић, В. (1966): Српски рјечник истолкован њемачким и
латинским ријечима, скупио га и на свијет издао Вук Стефановић, Беч, 1818. Сабрана
дела Вука Караџића, књ. II, прир. Павле Ивић, Издање о стогодишњници смрти Вука
Стефановића Караџића 1864–1964, Београд: Просвета.
Вук СНП II: Караџић, В. (1988): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. II, у којој су пјесме јуначке најстарије, Беч, 1845. Сабрана
дела Вука Караџића, књ. V, прир. Радмила Пешић, Издање о стогодишњници смрти
Вука Стефановића Караџића 1864–1964, Београд: Просвета.
Вук СНП III: Караџић, В. (1988): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. III, 1846. Сабрана дела Вука Караџића, књ. VI, прир.
Радован Самарџић, Издање о стогодишњници смрти Вука Стефановића Караџића 1864–
1964, Београд: Просвета.
Вук СНП IV: Караџић, В. (1986): Српске нaродне пјесме, скупио их и на свијет
издао Вук Стеф. Караџић, књ. IV, 1862. Сабрана дела Вука Караџића, књ. VII, прир.
Љубомир Зуковић, Издање о стогодишњници смрти Вука Стефановића Караџића 1864–
1964, Београд: Просвета.
Гавриловић, А. (1922): „О српској народној песми Свети Сава и Хасан Паша”,
у: Просветни гласник, 39, Београд: Државна штампарија Краљевине СХС, 489–493.
http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/dokument/1956/prosvetni-glasnik-1922, (приступљено
23.02.2018).
Детелић, М. (1992): Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Ђорђевић, Р. Т. (1939): Белешке о нашој народној поезији. Београд: Државна
штампарија Краљевине Југославије.
Ђурић, В. Ј. (1975): „Милешева и дрински тип цркве”, У: Рашка баштина 1,
Краљево, 17–18.
Ђурић, В. (1979): „Лик Светога Саве у књижевности”. У: Сава Немањић –
Свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 223–230.
Зиројевић, О. (1994): „Свети Сава и муслимани”. У: Књижевна реч. Београд,
433, 3.
Јовановић, Б. (2008): Пркос и инат – етнопсихолошке студије. Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Јовановић, С. (1991): „Један прилог за проучавање српског националног
карактера”. У: Из историје књижевности II. Сабрана дела. 12. том. Београд: БИГЗ.
Карановић, З. (1985): „Свети Сава у народном предању”. У: Zbornik radova
XXXII Kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije I Sombor ’85. Novi Sad: Udruženje
folklorista SAP Vojvodine, 277–281.
Карановић, З. (2001): „Немањићи градитељи задужбина у виђењу Вукових
певача или прича о светом заједништву (етика и поетика)”. У: Зборник Матице српске
за књижевност и језик XLIX/1–2. Нови Сад: Матица српска, 47–55.
Клеут, М. (1998): Бјел Вилиндар насред Горе Свете. Хиландар и Света Гора у
народним песмама. Нови Сад: Апис.
Клеут, М., Пешикан-Љуштановић, Љ., Половина, Н., Томин, С. (2014): Без очију
кано и с очима. Нови Сад: Академска књига, Филозофски факултет.
Кнежевић, С. (2012): Вишњићев пјеснички споменик револуцији. Пале:
Просвјета.
Кнежевић, С., Зубер, Љ. (2013): „Филип Вишњић – први српски ратни
репортер”. У: Знање и корист. Тематски зборник радова. Ниш: Филозофски факултет,
305–317.
Ковачевић, В. (2004): „Четири Вишњићеве пјесме”. У: Научни скуп Први српски
устанак у књигама 1804–1813. Зборник радова поводом 200-годишњице Првог српског
устанка и два века модерне српске државе. Прир. Драган Бараћ. Београд: НБС, 185–199.
Косановић, С. (1871): „Српске старине у Босни. Неколике биљешке (натписи)”.
У: Гласник Српског ученог друштва. Београд, 29, 158–188.
Крини́чная, Н. А. (1988): Персонажи преданий: становление и эволюция
образа. Ленинград: Наука, Ленинградское отделение.
Кулишић, Ш., Петровић, П. Ж., Пантелић, Н. (ур.) (1970). Српски митолошки
речник. Београд: Нолит.
Липовац, Ј. (1936): „Култ св. Саве у Боки Которској”. У: Глас Боке. Котор, 163,
1–2; 164, 1–2; 165, 1.
Лома, А. (1994): „Свети Сава и осетски Сафа”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 120–127.
Лома, А. (2013): „Свети Сава и облакогонци”. У: Зборник радова
Византолошког института L. Београд: САНУ, 1041–1079. http://www.doiserbia.nb.rs/
img/doi/0584-9888/2013/0584-98881302041L.pdf, (приступљено 15.04.2018).
Љубинковић, Н. (1994): „Свети Сава – историја, мит”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 97–107.
Љубинковић, Н., Дрндарски, М. (2012): Први српски устанак – од историје до
народне историје и њене усмене митизације (Почетак настајања нове српске државе).
Београд, Орашац: ИП Наша прича, Задужбинско друштво Први српски устанак.
Матић, С. (1970): „Задужбине Немањића у епском певању (са две уводне
белешке)”. У: Зборник Матице српске за књижевност и језик. Нови Сад: Матица
српска, 277–287.
Матић, С. (1972): Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица
српска.
Матицки, М. (1999): Историја као предање. Београд: Рад, КПЗ Србије.
Матицки, М. (1985): „Слепи певачи као редактори епских народних песама”. У:
Zbornik radova XXXII Kongresa saveza udruženja folkloristа Jugoslavije I Sombor ’85. Novi
Sad: Udruženje folklorista SAP Vojvodine, 205–208.
Матицки, М. (ур.) (2003): Светосавска читанка. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Meletinski, Е. М. (s. a.): Poetika mita. Beograd: Nolit.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1987): „Народна предања о Светом Сави и српска
средњовековна писана реч”, У: Милешева у историји српског народа, Београд: САНУ,
287–300.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1994): „Епски лик Светог Саве или ка расветљавању
проблема писано/усмено”. У: Расковник, часопис за књижевност и културу, година XX,
број 77–78. Београд: Народна библиотека, 114–119.
Милошевић Ђорђевић, Н. (1999): „Света Гора и Хиландар у народној песми и
поезији”. У: Трећа казивања о Светој Гори. Београд: Просвета, 206–222.
Милошевић Ђорђевић, Н. (2007): „Иришка академија и Вукови певачи или
сремски слепи певачи у свеопштем кругу епског певања”. У: Срем кроз векове. Београд,
Беочин: Вукова задужбина, Огранак Вукове задужбине у Београду, Институт за
књижевност и уметност, 383–398.
Милошевић Ђорђевић, Н. (2011): Радост препознавања. Нови Сад: Матица
српска.
Momirović, P. (1969): „Da li su manastir Gomionicu osnovali Mileševci”, У: Naše
starine XII, Sarajevo, 127–133.
Мргић, Ј. (2008): Северна Босна 13–16. век. Београд: Историјски институт.
Murko, M. (1951): Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. I. knjiga. Zagreb: JAZU.
Недељковић, М. (1985): „Беседништво као фолклорно стваралаштво – од
средњевековног сеоског збора до савременог збора радних људи и грађана”. У: Zbornik
radova XXXII Kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije I Sombor ’85. Novi Sad:
Udruženje folklorista SAP Vojvodine, 265–268.
Недић, В. (1990): Вукови певачи. Београд: Рад.
Нилевић, Б. (1987): „Улога и значај Манастира Милешеве у хисторији српског
народа у Босни и Херцеговини до Обнове Пећке патријаршије 1557. године”, У:
Милешева у историји српског народа, Београд: САНУ, 175–185.
Новаковић, С. (1954): Устанак на дахије 1804. Оцена извора. Карактер
Устанка. Војевање 1804. Београд: СКЗ.
Панић Суреп, М. (2014): Филип Вишњић. Живот и дело. Београд: Јасен.
Петковић, С. (2008): Манастир Света Тројица у Пљевљима. Друго допуњено
издање. Пљевља: Завичајни музеј. https://muzejpljevlja.com/sreten-petkovic-manastir-svetatrojica-
u-pljevljima-2/, (приступљено 01.03.2018).
Петровић, С. прир. (2017): „Филип Вишњић у сећањима и причањима. Поводом
250 година од рођења (1767–1834–2017)”. У: Фолклористика, Београд: Удружење
фолклориста Србије, 192–223. http://www.folkloristika.org/cir/arhiva/2-2-2017/,
(приступљено 22.03.2018).
Пешић, Р. (1987): „Милешева у епском народном певању”, У: Милешева у
историји српског народа, Београд: САНУ, 279–286.
Поповић, Д. (2000): „Чудотворења светог Саве Српског”. У: Чудо у словенским
културама. Ур. Дејан Ајдачић, Нови Сад: Научно друштво за словенске уметности и
културе, 138–156.
Поповић, Д. (2006): Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у
средњовековној Србији. Београд: САНУ.
Раденковић, Љ. (1994): „Митски лик Светог Саве”. У: Расковник, часопис за
књижевност и културу, година XX, број 77–78. Београд: Народна библиотека, 108–113.
Радојичић, Сп. Ђ. (1962): Развојни лук старе српске књижевности. Текстови и
коментари. Нови Сад: Матица српска.
Самарџија, С. (2002): „Свети Сава међу јунацима ’средњих времена’ Вукове
збирке”. У: Братство. Ур. Злата Бојовић, књ. VI. Београд: Друштво „Свети Сава” и
Чигоја штампа, 9–21. http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/
P_26112/2002/b006#page/4/mode/1up, (приступљено 28.02.2018).
Самарџија, С. (2008): Биографије епских јунака, Београд: Друштво за српски
језик и књижевност.
Слијепчевић, Ђ. (1991): Историја српске православне цркве. Од покрштавања
Срба до краја XVIII века. Београд: БИГЗ.
Станојевић, С. (1935): Свети Сава. Београд: Државна штампарија Краљевине
Југославије.
Стојанчевић, В. (1987): „Милешева у Првом српском устанку”, У: Милешева у
историји српског народа, Београд: САНУ, 301–307.
Сувајџић, Б. (2010): Певач и традиција. Београд: Завод за уџбенике.
Ћирковић, С. (1987): „Милешева и Босна”, У: Милешева у историји српског
народа, Београд: САНУ, 137–143.
Ћирковић, С., Благојевић, М. (1999): Лексикон српског средњег века, Београд:
Knowledge.
Ћоровић, В., ур. (1927): Св. Сава у народном предању. Београд: Задужбина
Радојице Ј. Ђурића.
Ћоровић, В. (1934): „Култ Светога Саве”. У: Браство. Београд, XXVIII, 112–
126.
Чајкановић, В. (1994): О врховном богу у старој српској религији. Београд: СКЗ,
БИГЗ, Просвета, Партенон.
Чубриловић, В. (1936): „Босанско Подриње и Први српски устанак”. У: Зборник
у славу Филипа Вишњића и народне песме. Друго издање. Београд: Одбор за прославу
Филипа Вишњића, 119–124.
Чубриловић, В. (1995): „Српска православна црква под Турцима од XV до XIX
века”. У: Српски писци и научници о Босни и Херцеговини, приредио Здравко Антонић.
Београд: Службени лист СРЈ, 257–277.
Шево, Љ. (2002): Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до
1878. године. Бања Лука: Град Бања Лука, Глас српски.
Шупут, М. (1984): Српска архитектура у доба турске власти 1459–1690.
Београд: БИГЗ.
Published
2019-10-08
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
