КАД СУ МОШТИ СВЕТОГА САВЕ ПРЕНЕТЕ ИЗ ТРНОВА У МИЛЕШЕВУ? ФИЛОЛОШКА РАСПРАВА

  • Ирена Шпадијер
Keywords: Пренос моштију светога Саве, Житије светога Саве, Доментијан, Теодосије

Abstract

Година 1237. широко је прихваћена у науци као време преноса
моштију светога Саве из Трнова у Милешеву. На основу новог читања извора ‒
Доментијановог и Теодосијевог Житија светога Саве ‒ као и другачијег тумачења
података из једног уништеног рукописа предлаже се нешто касније датирање овог
важног догађаја.

References

Доментијан (2001): Житије светога Саве. Предговор, превод дела и коментари
др Љ. Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском др Т. Јовановић, Београд: СКЗ.
Теодосије Хиландарац (1973): Живот светога Саве. Издање Ђуре Даничића,
приредио и поговор написао Ђорђе Трифуновић, Београд: Ђорђе Трифуновић.
Анастасијевић, Драгутин (1936): „Свети Сава је умро 1236 године“. Богословље
11, 237‒275.
Богдановић, Димитрије (1978): Каталог ћирилских рукописа манастира
Хиландара. Палеографски албум. Београд: САНУ и Народна библиотека Србије.
Богдановић, Димитрије (1980a): Историја старе српске књижевности.
Београд: СКЗ.
Богдановић, Димитрије (1980b): Најстарија служба светоме Сави. Београд:
САНУ.
Бојовић, Драгиша (2017): „Доментијанов опис преноса моштију Светога Саве у
светлу Христових празника“. Годишњак Катедре за српску књижевност са
јужнословенским књижевностима ХII, 43‒54.
Бубало, Ђорђе (2016): Српска земља и поморска у доба владавине Немањића.
Књ. I, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву. Београд: Филип Вишњић.
Grumel, Victor (1958): La Chronologie (Traité d' études byzantines I). Paris: Presses
universitaires de France.
Даничић, Ђура (1858): „Прологъ на кожи“. Гласникъ Друштва србске
словесности Х, 340‒349 (прештампано у: Ситнији списи Ђуре Даничића. III. Описи
ћирилских рукописа и издања текстова. Приредио Ђ. Трифуновић, Београд: САНУ,
1975).
Димитријевић, Стеван (2018): „Празновање 6/19 маја Преноса моштију Светога
саве из града Трнова у лавру Милешеву и служба овог празника“. Гласник Српске
православне патријаршије 16 (1935), бр. 22‒23. Прилог. ‒ Цитирано према поновљеном
издању: Служба преносу моштију Светога Саве. Са српскословенског превео и
поговор написао прота Стеван М. Димитријевић. Горњи Милановац: Лио.
Динић, Михаило (1955): „Три повеље из исписа Ивана Лучића“. Зборник
Филозофског факултета. Књ. III. Универзитет у Београду, 69‒94.
Ђорђић, Петар (1990): Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Живојиновић, Мирјана (1998): Истотија Хиландара I. Од оснивања манастира
1198 до 1335. године. Београд: Просвета.
Историја српског народа (1981): Историја српског народа I. Ур. С. Ћирковић.
Београд: СКЗ.
Ковачевић, Љубомир (1879): „Неколико хронолошких исправака у српској
историји“. Годишњица Николе Чупића III, 356‒446.
Ковачевић, Љубомир (1885): „Неколико прилога за црквену и политичку
историју јужних Словена“, Гласник Српског ученог друштва 63, 1‒41.
Le Gof, Žak (2010): Srednjovekovna civilizacija zapadne Evrope. Sremski Karlovci ‒
Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Маринковић, Радмила (1987): „Доментијанов опис преноса моштију светога
Саве из Трнова у Милешеву“. У: Милешева у историји српског народа. Ур. В. Ј. Ђурић.
Београд: САНУ, 121‒135.
Марјановић‒Душанић, Смиља (2009): „Реликвије, чудотворења и furta sacra.
Прилог истраживању српско-бугарских односа током четврте деценије ХIII века“.
Зборник радова Византолошког института 46, 281‒298.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт САНУ.
Миљковић, Бојан (2008): Житија светог Саве као извори за историју
средњовековне уметности,Београд: Византолошки институт САНУ.
Половина, Наташа (2010): Топос путовања у српским биографијама ХIII века:
Доментијан и Теодосије. Нови Сад: Академска књига.
Поповић, Даница (2006): Под окриљем светости. Култ светих владара и
реликвија у средњовековној Србији. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Поповић, Даница (2013): „Кад је краљ Стефан Првовенчани уврштен у
светитеље? Прилог проучавању владарске ʼканонизацијеʽ у средњовековној Србији“.
Зборник радова Византолошког института L, 573‒585.
Поповић, Михаило Ст. (2017): Од Будима до Константинопоља.Via Traiana у
светлу путописне литературе у периоду од 14. до 16. века. Нови Сад: Академска књига.
Порчић, Небојша (2004): „Путовање ‒ Живот у покрету“. У: Приватни живот
у српским земљама средњега века, ур. С. Марјановић—Душанић и Д. Поповић. Београд:
Clio, 183‒217.
Радић, Радивој, Петковић, Радослав (2011): Средњовековни путовођа. Београд:
Службени гласник.
Стара българска литература (1986): Стара българска литература. Том
четвърти. Житиеписни творби. Съставителство и редакция К. Иванова. София:
Български писател.
Събев, Тодор (1987): Самостойна народностна църква в средновековна
България.София: Синодално издателство.
Стојановић, Љубомир (1905): Стари српски записи и натписи. III. Скупио их и
средио Љуб. Стојановић. Београд: СКА.
Тодић, Бранислав (2017): „О времену и разлозима писања Теодосијевог Житија
Светога Саве“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXХIII, 3‒20.
Трифуновић, Ђорђе (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних
појмова. Друго, допуњено издање. Београд: Нолит.
Трифуновић, Ђорђе (2018): „Пренос светитељских моштију као тема српске
средњовековне књижевности“. У: Монах Григорије Цамблак, Слово о преносу моштију
свете Петке из Трнова у Видин и Србију. Горњи милановац: Лио, 13‒25.
Ћирковић, Сима (1979): „Проблеми биографије светога Саве“. У: Сава
Немањић ‒ свети Сава. Историја и предање. ур. В. Ђурић, Београд: САНУ, 7‒13.
Џамић, Владимир (2015): „Када је свети Сава постао архијереј?“ Саопштење
прочитано на Шестој националној конференцији византолога, Београд, 18‒20 јун 2015.
Шкриванић, Гавро (1974): Путеви у средњовековној Србији. Београд: Turistička
štampa.
Шпадијер, Ирена (2010): „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија
Хиландарца“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXVI, 3-16.
Шпадијер, Ирена (2014): Светогорска баштина. Београд: Чигоја штампа.
Published
2019-10-08