СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ—ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ И КУЛТ

  • Борис Стојковски

Abstract

У раду се разматрају поједини аспекти историјског деловања и
култа Стефана Штиљановића. Највећи корпус података о њему потиче из
хагиографије, и то је дало неке до данас тешко искорењиве, а научно непроверене,
податке који дају погрешну слику о животу овог српског великаша са тла Угарске. Са
друге стране, и култ Светог Стефана Штиљановића се прилично рано развио. Сам
Стефан Штиљановић је у култу доживео метаморфозу у односу на историјску личност,
и тај култ је присутан све до данас. У раду ће бити дато неколико прилога за боље
разумевање историјске биографије, као и светачког култа Стефана Штиљановића.

References

Литература
Витковић Гаврило (1887), Прошлост, установе и споменици угарских краљевих
шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.
Дабић Војин (2012). Српска насеља у Славонији (16—18. век). Глас CDXX.
Одељење историјских наука. Књига 16: 173—196.
Дабић Војин (2020). Мала Влашка (Parva Wallachia). Прилог историји српског
народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска
Дергенц, Јелена (2002). Мошти св. Стефана Штиљановића. Мирјана Детелић
(ур.). Култ светих на Балкану II. Крагујевац: Центар за истраживања САНУ и
Универзитета, 87–112.
Динић-Кнежевић Душанка (1988), Словенски живаљ у урбаним насељима
средњовековне јужне Угарске, Зборник Матице српске за историју 37: 7—41.
Зарић Радојка (1985): Лик Стефана Штиљановића y српској уметности XVII—
XIX века. Саопштења XVII, 69—83.
Зиројевић Олга (1984): Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до
1683. године. Београд: Историјски институт—Народна књига
Ивић Алекса (1910): Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током
XVI и XVII столећа. Први део од 1527. до 1600. године. Нови Сад: Матица српска
Ивић Алекса (1929), Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до
оснивања потиско-поморишке границе (1703), Нови Сад: Матица српска
Јовановић Томислав (1978), Похвално u Повесно слово о деспоту Стефану
Штиљановићу, Књижевна историја X, бр. 38: 333—377.
Јовановић Томислав (1989). Кратко повесно слово о светом Стефану
Штиљановићу. Манастир Шишатовац. Зборник радова, уредник Динко Давидов. Београд
: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 73—78.
Костић, Мита (1923): Стеван Штиљановић: историјско-хагиографска студија.
Глас СКА 110 (62): 54—99.
Крстић Александар (2013): Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу и
његовој породици. Иницијал. Часопис за средњовековне студије 1: 161—185.
Крстић Александар, Стојковски Борис (2021): Епархија бачка под османском
влашћу, Епархија бачка у осмовековној историји Српске православне цркве, уредници
Светозар Бошков, Борис Стојковски и Предраг Вајагић, Бачка Паланка—Нови Сад:
Центар за историјска истраживања Филозофског факултета, Српска православна црквена
општина Бачка Паланка, 2021, 49—66.
Крстић Александар (2021): Поседи Јакшића у Славонији и Срему. Историјски
часопис књ. LXX: 177—213.
Лемајић Ненад (2006): Српска елита на прелому епоха. Сремска Митровица—
Источно Сарајево: Историјски архив Срем
Милошевић Десанка (1970), Срби светитељи y старом сликарству, О Србљаку.
Студије, Београд: Српска књижевна задруга, 143—270.
Павловић Леонтије (1965). култови лица код Срба и Македонаца (историјско—
етнографска расправа). Смедерево: Народни музеј
Павловић Радослав. Култ Св. Стефана Штиљановића код Срба у Барањи и
Славонији. Манастир Шишатовац. Зборник радова, уредник Динко Давидов. Београд :
Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 333—339.
Патријарх Пајсије (1993): Сабрани списи. Превод Димитрије Богдановић,
Томислав Јовановић, приредио Томислав Јовановић. Београд: Просвета—Српска
књижевна задруга
Половина Наташа (2013). Свети Стефан Штиљановић као Јосиф Прекрасни.
Прилог изучавању једне библијске паралеле. Зборник Матице српске за језик и
књижевност. Књига 61, свеска 2: 347—361.
Спремић Момчило (2010), Породица Јакшић у Банату, у: Банат кроз векове:
слојеви култура Баната, ур. Миодраг Матицки и Видојко Јовић, Београд: Матица
српска—Вукова задужбина, 33–63.
Стојановић Љубомир (1902). Стари српски записи и натписи. Књига 1, Београд:
Српска краљевска академија
Стојановић Љубомир (1905). Стари српски записи и натписи. Књига 3, Београд:
Српска краљевска академија
Стојковски Борис, Цар Јован Ненад. Личност, дело, наслеђе. Будимпешта:
Српски институт
Томин Светлана (2007), Владика Максим Бранковић, Нови Сад: Платонеум
Acta comitialia regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae : Hrvatski saborski spisi
(1912): Knjiga prva od odine 1526. do godine 1536, ur. Ferdo Šišić, Zagreb.
Acta comitialia regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae : Hrvatski sabors
Arday Lajos (2002): Magyarok a Délvidéken, Jugoszláviában. Budapest: BIP
Blagec Ozren (2012): Slavonski i hrvatski sabori u Križevcima. Cris, god. XIV., br. 1:
365 – 373.
C. Tóth Norbert–Horváth Richárd–Neumann Tibor–Pálosfalvi Tamás-W. Kovács
András, Magyarország világi archontolóiája, II. megyék, Budapest: MTA Történettudományi
intézete
Csánki Dezső (1894). Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában II.
kötet, Budapest: Magyar tudományos akadémia
Csiffáry Gergely (2007): Csulai Móré László emlékezete. Agria – Az Egri Múzeum
Évkönyve – Annales Musei Agriensis (43): 527—554.
Dinić—Knežević Dušanka (1975), Sremski Brankovići, Istraživanja IV: 5–44.
Erdős Zoltán (2020): Emlékezeti rétegek és hatalmi igények a Štiljanovićhagyományban.
Örökség, történelem, társadalom. Rendi társadalom – polgári társadalom 32. A
Hajnal István Kör – Társadalomtörténeti Egyesület 2018. évi, szentendrei konferenciájának
tanulmánykötete. Budapest: Hajnal István Kör – Társadalomtörténeti Egyesület
Golub Xénia 2014–2015: A grábóci szerb orthodox monostortemplom kántorpadjai.
Magyar Egyházzene (22.) 3. 301–316.
Juga Velimir (1913): A magyar szent Korona országaiban élő szerbek. Budapest
Krstić Aleksandar (2017), ‘Which Realm Will You Opt for?’ – the Serbian Nobility
between the Ottomans and the Hungarians in the 15th Century, in S. Rudić and S. Aslantaş
(eds.), State and Society in the Balkans before and after Establishment of Ottoman Rule,
Belgrade: Institute of History,129–163.
Lopašić Radoslav (1885) Prilozi za poviest Hrvatske XVI. i XVII. vieka iz štajerskoga
zemaljskoga arhiva u Gradcu, Rad JAZU XVII: 151—231.
Magyar nemzeti levéltár országos levéltára. Diplomatikai
fényképgyűjtemény/Diplomatikai levéltár (DF/DL)
Magyar nemzeti levéltár országos levéltára. A 57 - Magyar Kancelláriai Levéltár - Libri
regii - 1. kötet
McGowan Bruce W (1983): Sirem sancağı mufassal tahrir defteri. Ankara: Türk tarih
kurumu basımevi
1504–1566, memoria rerum. A Magyarországon legutóbbi László király fiának
legutóbbi Lajos királynak születése óta esett dolgok emlékezete. Verancsics-évkönyv (1981):
sajtó alá rend., utószó, jegyz. Bessenyei József, Budapest: Magyar helikon
Monumenta Habsburgica regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae : Habsburški
spomenici Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije (1914): Knj. 1 : Od godine 1526. do
godine 1530 ; ur. Emilij Laszowski. Zagreb: JAZU
Pécs megszállása egy szerb újságíró szemmel. Glibonjski Milan visszaemlékezései
(2006). fordította és szerkesztette Hornyák Árpád. Pécs: Pécs Története Alapítvány.
Rókay Péter (1991), A szerbek betelepülése Magyarországra a XV. században, A
szerbek Magyarországon, szerkesztette Zombori István, Szeged: 41-63.
Szentkláray Jenő (1885), A dunai hajóhadak története, Budapest: Magyar tudományos
akadémia
Thiery Árpád (1963). Síremlék a Göntéren. Dunántúli Napló, 1963. január (20.
évfolyam, 1-25. szám), 1963. január 18., 14. szám, 5.
Zlatar Behija (2010). Gazi Husrev—beg. Sarajevo: Orijentalni institut
Published
2023-01-01