КИНЕТИЧКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ТАЈНОВОДСТВЕНОГ САЗНАЊА У CORPUS DIONYSIACUM
Abstract
Тајноводствени начин сазнања произилази из боговодстава која се
збивају унутар светодуховског начина постојања Цркве Христове. Због тога и црквено
предање пројектује управо тајноводствени начин сазнања који отвара пут разумевању
богодејствених димензија постојања човека и света. Божанствени Дионисије
Ареопагит сведочи о гносеолошком јединству између наизглед самосвојне библијске
перспективе сазнања и сазнања проистеклог из начина постојања Цркве Христове.
Црквено предање чини богослужбени и литерарни символизам (библијски, светоотачки)
јединственим. Притом, богослужбено-литерарни символизам једном својом
богодејственом страном окренут је и чулној страни живота. Но, и поред те чињенице
човек као (и сам) тајноводствена стварност сазнаје тајне постојања на начин на који
их само Бог открива човеку. Начини којима човек у умственој сфери свога постојања
идеолошки поставља своје мисли, идеје или животне планове, нејчешће су у колизији са
реалношћу спољног, физичког света. Међутим, тајноводствени начин сазнања не
представља пасивно сазнавање необавезујућих чињеница, већ благодатно сазнање Онога
који је наш Источник и наш Покрет ка сваком истинском сазнању.
References
Bible“, The Foundationalist, Vol. V, (Issue I), Charlottesville: University of Virginia, USA. 1-
16.
Chavel, Simeon (2018): „Knowledge of the Lord in the Hebrew Bible“, KNOW (A
Journal on the Formation of Knowledge), vol. 2, no. 1, Chicago: The University of Chicago
Press. 47-83.
Craig, Edward (1990): Knowledge and the State of Nature: An Essay in Conceptual
Synthesis, New York, Oxford University Press, Clarendon Press.
Klos, Jan (2021): Heart Speaks unto Heart: On the Kinship of Spirit and Thought: John
Henry Newman and Edith Stein, Value inquiry book series, vol. 368, Leiden, Boston: Brill.
Петровић, Предраг (2012): „Природно сагледавање времена и основна
проблематика времена у хришћанској мисли“, Црквене студије, бр. 9, Ниш: Центар за
црквене студије, 79-104.
Петровић, Предраг (2013): „Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и
свештени смисао богоименовања“, Богословље, бр. 2, Београд: Православни богословски
факултет, 172-181.
Петровић, Предраг (2019): „The Christological Aspects of Hebrew Ideograms“,
Bogoslovni vestnik, Theological Quarterly Letnik 79 (4), Ljubljana: Glasilo Teolo[ke fakultete
Univerze v Ljubljani. 1027-1038.
Петровић, Предраг (2020): „Историјска утемељеност јелинске митологије“,
Наслеђе (Часопис за књижевност, језик, уметност и културу), бр. 46, Крагујевац:
ФИЛУМ (Филолошко-уметнички факултет). 157-170.
Stanley Yason, Williamson Thimoty (2001): „Knowing how“, Journal of Philosophy,
vol. 98, no. 8 (aug., 2001), New York: Journal of Philosophy Inc. 411-444.
Stein, Edith (1989): On the Problem of Empathy, in The Collected Works of Edith
Stein, Vol. 3, (Transl. by Waltraut Stein PhD), Washington, D. C.: ICS Publications.
Strydom, Piet (2020): „Book Review: Habermas’s late project of postsecular
postmetaphysical thinking“, EJST (European Journal of Social Theory), vol. 23, no. 4, Newbury
Park, CA: SAGE Publications. 654-660.
Tanase, Nichifor (2017): „From 'Vail' (καταπέτασμα) Theology to 'Face' (πρόσωπον)
Chrisatology. Body as a Vail Concealing Divine Glory – Direct Experience and Immediate
Perception (αἴσθησις) of God“, SUBBTO (Studia Universitatis Babes-Bolyai Theologia
Orthodoxa Journal), 62, no. 2, Cluj, Romania: Facultatea de Teologie Ortodoxa. 119-182.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
