СИНАИТИ – МОНАШКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Abstract
Утврђивање претпоставки, карактера, тековина и утицајности једног духовног, превасходно – аскетско-монашког покрета обухвата истраживачке циљеве на тему синаита. Премису тумачења представља појмовно разлучивање појаве исихазма и синаитских традиција. Историјски контекст допуњен је „ишчитавањем“ уметничког наслеђа у односу на литургијске претпоставке и богослужбени хабитус XIV
века у ширем смислу. Мешовитим методолошким приступом теми начињена је скица могуће синтезе аскетског богословља у другој половини XIV века. Шири хронолошки оквири подразумевају истраживање од раздобља владавине цара Душана све до периода у ком се може уочавати утицајност синаитских и исихастичких тековина (XVI/XVII в.) док ужи – обухватају другу половину XIV и прву половину XV века тј. време владавине деспота Стефана Лазаревића, када су учвршћиване и обнављане наведене традиције. Трагом синаитског/исихастички устројеног монаштва доспева се и до значајне аскетске традиције, трајно препознатљиве у оквирима православних цркава у Србији и региону.
References
Београд.
Бабић-Ђорђевић Г. (1981): „Разматрање уметничке делатности и појаве стилске разнородности", у: ИСН, 1, Београд, 641-663.
Благојевић, Милош (1981): „Идеја и стварност Душановог царевања“, у: ИСН, 1, Београд, 524-540.
Благојевић, Милош (2011): Српска духовност у средњем веку, Београд.
Богдановић, Димитрије (1975): „Измирење српске и визангајске цркве“, у: О кнезу Лазару, (ур. И. Божић, В. Ј. Ђурић), Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд, 81-91.
Богдановић, Димитрије (1981): „Смисао Раванице“, у: Манастир Раваница; споменица шестогодишњици (1381-1981), Београд 9-17.
Веселиновић, Андрија (2009): „Три повеље из века за манастире Тисмена и Водица“, у: Стари српски архив, књига 8 (2009), Београд, 183-205.
Глушац, Јелена (2015): „Задужбине духовних лица у српској Деспотовини“, у: Богословље 2015/2, Београд, 233-240.
Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Београд.
Дучић, Нићифор (1884): СтаринеХиландарске, ГСУД, 56, 63-77.
Думић, Оливера, Бојковић, Гордан (2010): „Прилог проучавању историје Параћина“, у: Историја Поморавља и два века од Варваринске битке, Тематски зборник, Крушевац, 145-166.
Ђурић, Војислав, Бабић-Ђорђевић Гордана (1997): Српска уметност у средњем веку II, Београд.
Ђурић, Војислав (1971): „Српски државни сабори у Пећи и црквено градитељство“, у: О кнезу Лазару, (ур. И. Божић, В. Ј. Ђурић), Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд, 105-123.
Živojinović, Mirjana (1982): „De nouveau sur le sejour de l'empereur Dušan а l’Athos“, у: ЗРВИ, XXI, Београд, 119-125.
Јаков Серски (2005): „Синајски стихови“, у: Антологија старе српске поезије, Београд, 260.
Јањић, Драгана (2007): Преподобни Петар Коришки, Београд-Лепосавић.
Janjić, Ј. Dragana (2019): „Sinai - liturgical determinants in Sinai architecture”, 1п1егиа11оиа1 Conference „St. Sophia - “Wisdom has built her House” (Proverbs 9, 1)“, u: 11-13 October 2019, Ohrid - Struga, Faculty of ortodox theology St. Climent of Ohrid in Skopje, 313¬330.
Јањић, Драгана Ј., Јанићијевић, Горан М., (2020): „Свети Никодим Тисмински у историјском и духовном памћењу“, у: 800 година аутокефалности Српске православне Цркве у Епархији тимочкој, (ур. И. Ивковић), Зборник радова, Зајечар, 79-102.
Јањић, Драгана Ј, Јанићијевић, Горан М, (2021): Св. Никодим Тисмански (рефлексије монашког богословља у другој половини XIV столећа), Лепосавић.
Јевтић, Атанасије /јеромонах-епископ/ (2002): Аскетика,
Београд/Србиње/Ваљево.
Јевтић, Атанасије (2001): „О теологаји и стварности православног исихазма“, у: Свети Григорије Палама у историји и садашњости, 650 година саборског Томоса (1351¬2001), (организовала Митрополија дабробосанска, Универзитет у Сарајеву, Духовна академија Светог Василија Острошког), Србиње-Острог-Требиње, 2001, 102-118.
Јеромонах Атанасије (1989): Трагање за Христом, Београд.
Јорга, Никола (1934): Историја Румуна и њихове цивилизације, Вршац.
Кнежевић, Бранка (1980): „Средњовековне цркве и манастириу долини Црнице“, у: Зборникза ликовнеуметностиМатице српске 16, Нови Сад, 223-259.
Кнежевић, Бранка (1985): „Манастири у Источној Србији по турским пописима из 15. и 16. века“, у: Зборник МС ЛУ, 21, Нови Сад, 295-299.
Кнежевић, Бранка (2005): „Пећинска црква код манастира Вратне“, у: Гласник Друштва конзерватора Србије 29, Београд, 72-73.
Кнежевић, Бранка (2011): „Сликарство манастира Крепичевца“, у: На траговима Војислава Ј. Ђурића /САНУ/, Београд, 291-312.
Константин Филозоф, (1936): „Живот деспота Стефана Лазаревића“, у: Старе српске биографије XV и XVII века, (пр. Л. Мирковић), Београд.
Кораћ, Душан, Радић, Радивоје (1998): „Један податак о антиисихастичком расположењу међу Србима средином XIII столећа“, у: Хиландарски зборник, 10, Београд, 221-233.
Котарчић, Љубомир (1991): „Зборник Данила II као извор при састављању житија св. Никодима Тисманског“, у: Архиепископ Данило II и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, (ур. В. Ј. Ђурић), Београд, 196¬201.
Meyendorff, John (1983): „Is “Hesychasm” the Right Word? Remarks on Religious in the Fourteenth Century", u: Harvard Ukrainian Studies, 7, 447-457.
Мајендорф, Јован (2006), Византијско наслеђе у православној цркви, Краљево.
Миок, Дамаскин (1975), „Културне везе између Влашке и Србије у XIV и XV веку“, у: О кнезу Лазару, Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд, 303-310.
Мишић, Синиша, Бојковић, Гордан (2018): Средњовековни манастири и цркве Црне Реке, Пожаревац.
Мишић, Синиша (2020): „Делатност попа Никодима у Источној Србији и Влашкој“, у: Владател, държава и цъква през средновековието на Балканите, Сборнк с доклади от международна научна конференция поцветена на 60-годишнината на проф. д- р Пламен Павлов, Велико Търново, 348-353.
Мошин, Владимир (1975): „Самодржавни Стефан кнез Лазар и традиција немањићког суверенитета од Марице до Косова“, у: О кнезу Лазару, (ур. И. Божић, В. Ј. Ђурић). Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд, 13-43.
Острогорски, Георгије (1970): „Светогорски исихасти и њихови противници“, у: О веровањима и схватањима византинаца (Прилог историји касновизантијске културе), Сабрана дела V, Београд, 203-223.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865-1459), Београд.
Поповић Јустин (1972): Житија светих за јануар, Београд, 501-517.
Поповић, Јустин (1994): Житија светих-април, Београд, 100-112.
Поповић, Јелена (2014): „Положај Српске Православне Цркве у последњим деценијама српске Деспотовине“, у: Богословље 2014/1, Београд, 151-161.
Радић, Радивоје (2012): „Византијски цареви и исихазам. Кратак осврт“, у: Из Цариградау српске земље. Студије из византијске и српске историје, Београд, 179-188.
Радић, Радивоје (2012): „Помен Срба у Житију Григорија Синаита“, у: Из Цариграда у српске земље. Студије из византијске и српске историје, Београд, 23-28.
Радовић, Амфилохије (2001): „Значај светогорског (око 1340.) и Саборског Томоса (1351.) за Богословље“, у: Свети Григорије Палама у историји и садшњости, 650 година Саборског Томоса /1351-2001), Србиње-Острог-Требиње, 87-96.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1962): „Јаков Серски књигољубац и песник српски XIV века“, у: ЛетописМатице српске, Нови Сад, 327-332.
Радојчић, С. (1975): Узори и дела старых српских уметника, Београд.
Radojičić, Đorđe Sp. (1956): “Srpsko-rumunski odnosi XIV-XVII veka“, у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 1, Нови Сад, 13-29.
Rigo, Antonio (1989): „La Vita e le opere di Gregorio Sinaita“, у: Cristianesimo nella storia, 10, Bologna, 579-608.
Rozov, Vladimir (1929): „Синайцы въ Сербiи въ XIV. в^кЬ“, Byzantinosalvica, I,
16-20.
Свети Григорије Палама (2004): „Тријаде /Исихазам и преображај тела/“ (Са енглеског изворника: ST. Gregory Palamas, THE TRIADS, превела Кристина Остојић) у:
Истина /Богословски часопис православие Епархије далматинске/ 9-11/2004, Шибеник.
Свети Јован Лествичник (2000): Лествица, Манастир Хиландар, Света Гора
Атонска.
Tachiaos, Emile-Antoine (1966): „Le monachisme serbe de saint Sava et la tradition hesychaste athonite“, у: Хиландарски зборник, 1, Београд, 83-89.
Тахиаос Емил-Антонис (1975): „Исихазам у доба кнеза Лазара“, у: О кнезу Лазару, (ур. И. Божић, В. Ј. Ђурић). Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд, 93-103.
Teotei, Tudor (1986): „Deux episodes de la litte pour la suprematie au Mont Athos (XIII-XIV siecles)“, u : Revue des etudes sud-est europeennes, XXIV, n. 1, Bucarest, 51-60.
Turdeanu, Emile (1954): „Les premiers“ecrivain religieux en Valachie: l’hegoumene Nicodeme de Tisman et le moine Philothee", u: Revue des etudes roumaines, II, Paris, 114-144. Флоровски, Георгије (1995): Хришћаиство и култура, Београд.
Ћирковић, Сима (1994): „Године криза и превирања“, у: ИСН, 2, Београд, 47-63.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
