ПРИРОДНО САГЛЕДАВАЊЕ ВРЕМЕНА И ОСНОВНА ПРОБЛЕМАТИКА ВРЕМЕНА У ХРИШЋАНСКОЈ МИСЛИ

  • Предраг Петровић Петровић

Abstract

Време и простор јесу онтолошке одреднице сваког створеног
постојања. Ништа од творевине није слободно од ових најосновнијих одредница
бића. Основни, „природни“ приступ времену и простору није просто приступ
спекулативним димензијама ума који се „објективно“ приближавају овим
категоријама. Линеарни приступ времену у форми јуче-данас-сутра обавезује сваки
могући суд о бићу или ствари.
Аристотелове поставке о улози и значењима времена и простора могу бити
примењиве на опажања свакодневног живота, али никада не могу бити
објективизиране суштине као засебна мерила постојања. Моменат прецизног
утврђивања места и времена унутар којих све постоји, упућује на одлучно
разликовање ових категорија у хришћанској мисли и оне у јелинизму.

References

Извори
ARISTOTLE, Opera Omnia, Graece et Latine, Cum Indice Nominum et Rerum,
Absollutisimo, Dubner, J. F., U. C. Bussemaker, and E. Heitz (eds.), Parisiis, A. Firmin
Didot, 1874–1889.
MIGNE, J. P., ELLHNIKH PATROLOGIA (Patrologia Graeca), Paris 1857,
reprint VAqh/nai 1987.
МИНIА, КIЕВ 1893.
ОКТОИХ, Москва 1981.
PLATO, Timaeus, Critical Studies, Cook Wilson, London 1889.
Apology, Critical edition, James Riddell, M. A. Oxford, 1867.
СРБЉАК, Београд 1986.
ТРИОД ЦВЕТНИ, Москва 2003.
Литература
BARNET LINKOLN, Albert Ajnštajn i svemir, Beograd 1956.
BASILEIOS MEGAS (Lo,goj AV( VAnatreptiko.j tou/ avpologitikou/ tou/ dussebou.j
Euvnomi,ou( PG 29, 560B.
BASILEIOS MEGAS (`Exah,meroj( PG 29, 13BC.
GRHGORIOS QEOLOGOS (Lo,goj LHV (Eivj ta. Qeofa,nia ei;toun Gene,qlia tou/
Swth,roj), PG 36, 320AB.
GRHGORIOS NUSSHS (VExh.ghsij avkribh.j eivj to.n VEkklhsiasth.n tou/
Solomw/ntoj( PG 44, 752A.
GIANNARAS CRHSTOS (Scedi,asma eivsagwgh/j sth. filosofi,a( e;kd) Do,moj(
VAqh,na( 1988.
GIANNARAS CRHSTOS (To. pro,swpo kai. o` e;rwj( VAqh,na( 1987.
DIONUSIOS AREOPAGITHS (Peri. qei,wn ovnoma,twn( PG 3, 697B).
DIONUSIOS AREOPAGITHS (Peri. evkklhsiastikh/j ie` rarcia, j( PG 3, 553BC.
ЕВДОКИМОВ ПАВЛЕ, Православље, Службени гласник, 2009.
ЗИЗИJУЛАС, ЈОВАН, Заједница и другост, Пожаревац 2011.
ЗИЗИЈУЛАС, ЈОВАН, Символизам и реализам у православном богослужењу
(особито у Светој Евхаристији), Саборност 1-4, Пожаревац 2001.
HEIDEGGER, MARTIN, Basic Concepts of Ancient Philosophy, Indianapolis,
2008.
IVAN PAVAO II, Enciklika Ecclesia di Eucharistia, Split 2003.
IOUSTINOS MARTHS (VAnatroph. dogma,twn tinwn avristotelikw/n( PG 6,
1525D.
ЛЕВИНАС, ЕМАНУЕЛ, Вријеме и друго, Београд 1997.
MAXIMOS OMOLOGHTHS (Kefa,laia qeologika. kai. oivkonomika,( PG 90,
1248B.
MAXIMOS OMOLOGHTHS (Peri. diafo,rwn avporiw/n( PG 91, 1068D.
MAXIMOS OMOLOGHTHS (Sco,lia eivj to. Peri. qei,wn ovnoma,twn( PG 4, 336.
Види и: PG 3, 853BC.
MALYSZ, PIOTR, Luther and Dionysius: Beyond mere Negations, Modern
Theology, Oxford, 2008.
MANCHESTER, PETER, The Syntax of Time, Boston 2005.
McTAGGART, J. M. E., „The Unreality of Time“, Mind, 17, Oxford, 1908.
NTOMPRIBOGIE MINTITS (To. Musth,rion th/j VEkklhsi,aj( Aqh/nai( 1989.
OLUMPIODWROS ALEXANDREIAS (~Upomnh,mata eivj to.n VEkklhsiasth,n( PG
93, 508А.
ПЕТРОВИЋ, ПРЕДРАГ, Символ и спасење (савремени егзистенцијални
одрази сотириолошких начела древне Цркве), Београд 2010.
PROKOPIOS GAZAIOS (Eivj th.n Ge,nesin e`rmhnei,a( PG 87a, 292C.
ROARK, TONY, Aristotle on Time (A Study of the physics), New York 2011.
SHIELDS, CHRISTOPHER, Aristotle, New York 2007.
QEOFILOS ANTIOCEIAS( Pro.j Auvto,lukon( PG 6, 1049D.
THOMAS, CRISP, „Presentism“ in M. Loux and D. Zimmerman, Oxford 2003.
Published
2012-10-04