СТРУКТУРА ХИЛАНДАРСКОГ ПОСЕДА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Abstract
Манастир Хиландар је имао највећи феудални посед у
средњовековној Србији, чији се зачеци везују за Симеона Немању. Он је Хиландару
приликом оснивања подарио посед у области Косова и Метохије. Посед је садржавао
разноврсне прилоге који су у потпуности задовољавали потребе манастира и служио је
као пример који су следили Немањини наследници. Временом се посед увећавао, али и
добијао на разноврсности: дарови владара и обласних господара били су у складу са
економским развојем Србије и општим приликама. У раду се даје структура
хиландарског поседа на простору Косова и Метохије током средњег века.
References
Немањине смрти, Београд: Хиландарски зборник 2, 31–58.
М. Благојевић 2004 – Милош Благојевић, Закон светога Симеона и светога
Саве, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства, 191–246.
М. Благојевић 2006 – Милош Благојевић, Поседи манастира Хиландара на
Косову и Метохији (XII–XV век), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ж. Вујошевић 2005 – Жарко Вујошевић, Повеља краља Стефана Душана о
цркви Светог Николе у Добрушти, Београд: Стари српски архив, књ. 4, .
Р. Грујић 1925 – Радослав Грујић, Властелинство Светог Ђорђа код
Скопља од XI до XV века, Скопље: Гласник Скопског научног друштва, књ. I, св. 1,
45–78.
Т. Живковић 2004 – Тибор Живковић, Црквена организација у српским
земљама (рани средњи век), Београд 2004.
T. Živković 2008 – Tibor Živković, Constantine Porphiregenitus’ Kastra
oikkoumena in the Southern Slavs Principalities, Београд: Историјски часопис, књига 57,
9–28.
Д. Живојиновић 2010 – Драгић Живојиновић, Повеља краља Драгутина
Хиландару претходно приписивана његовом брату Драгутину (око 1299), Београд:
Стари српски архив, књ. 9, 3–17.
М. Живојиновић 1993 – Мирјана Живојиновић, Да ли је сачувана повеља
краља Драгутина Хиландару, Београд: Зборник радова Византолошког института, бр.
32, 129–136.
61 Законски споменици 1912, 455.
369
М. Живојиновић 1998 – М. Живојиновић, Властелинство манастира
Хиландара у средњем веку, Београд: Галерија САНУ, 71–90.
Законски споменици 1912 – Законски споменици српских држава средњег
века, прикупио и уредио Стојан Новаковић, Београд: Српска Краљевска академија.
Б. Зарковић 2002 – Божидар Зарковић, Хотачка метохија. Први хиландарски
посед у Србији, Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу.
Б. Зарковић 2007 – Божидар Зарковић, О јужним границама Србије у време
владавине Стефана Немање, Лепосавић: Баштина, св. 23, 209–223.
Б. Зарковић 2009 - Божидар Зарковић, Прилог краља Драгутина манастиру
Хиландару, Лепосавић: Баштина, св. 27, 115–126.
Зборник средњовековних ћириличких повеља 2011 – Зборник средњовековних
ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. I 1186–1321, приредили
В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Београд: Историјски институт.
П. Ивић, М. Грковић 1976 – Павле Ивић, Милица Грковић, Дечанске
хрисовуље, Нови Сад: Институт за лингвистику.
Ј. Калић – Мијушковић 1967 - Ј. Калић – Мијушковић, Београд у средњем
веку, Београд: Српска књижевна задруга.
B. Korablev 1915 – Actes de Chilandar, deuxieme partie. Actes Slaves, publies par
B. Korablev, С. Петербург: Византискии Временик XIX (приложение).
Лексикон српског средњег века 1999 – Лексикон српског средњег века,
приредили С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд: Knowledge.
В. Марковић 1925 – Василије Марковић, Ктитори, њихове дужности и
права, Београд: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига 5, 100–125.
F. Miklosich 2006 – Franc Miklosich, Monumenta serbica spaectantia historiam
Sebiae, Bosnae, Ragusii, Београд: Српска школска књига, Филозофски факултет
Београд.
Р. Михаљчић 1967 – Раде Михаљчић, Селишта: прилог историји насеља у
средњовековној српској држави, Београд: Зборник Филозофског факултета, књ 9–1,
173–224.
С. Мишић 2006 – Синиша Мишић, Повеља краља Стефана Уроша III
манастиру Хиландару, Београд: Стари српски архив, књ. 5, 65–81.
С. Младеновић 2013 – Срђан Младеновић, Крушевска метохија –
хиландарски посед у Хвосну, Ниш: Центар за црквене студије.
С. Младеновић 2014, Средњовековни поседи манастира Хиландара на
Косову и Метохији, Ниш: Црквене студије, бр. 11, 309–332.
В. Мошин 1975 – Споменици за средновековната и поновата историја на
Македонија, том I, ур. В. Мошин, Скопје: Архив на Македонија,
Светостефанска хрисовуља 1890 –Светостефанска хрисовуља, Београд:
Споменик СКА IV, С. Мишић, Т. Суботин–Голубовић 2003 – Синиша Мишић,
Татјана Суботин - Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд: Историјски
институт.
Списи светога Саве 1939 – Списи светога Саве и Стевана Првовенчанога,
превео Л. Мирковић, Београд:Државна штампарија Краљевине Југославије.
Стефан Првовенчани 1999 – Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Београд:
Српска књижевна задруга.
А. Соловјев 1925 – Александар Соловјев, Хиландарска повеља великог
жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200-1202, Београд: Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор, књига 5, 3-31.
Љ. Стојановић 1982 – Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи,
књ. I-VI,Београд: САНУ, Народна библиотека, Матица Српска.
С. Троицки 1935 – Сергеј Троицки, Ктиторско право у Византији и
немањићкој Србији, Београд: Глас СКА, књига CLXVIII, 79–135.
С. Ћирковић 1974 - Сима Ћирковић, Студеничка повеља и студеничко
властелинство, Београд: Зборник радова Филозофског факултета, књига 12–1, 311–
319.
С. Ћирковић 1991 – Сима Ћирковић, Биографија краља Милутина у
Улијарској повељи, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд: САНУ, 53–68.
Б.Ферјанчић 1992 – БожидарФерјанчић, Манастирски људи у византијском и
српском граду, Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век),
Београд – Смедерево: Музеј у Смедереву, Одељење за историју Филозофског
факултета у Београду, 56–64.
М. Шупут 2000 – Марица Шупут, Цариградски извори архитектуре цркве
Св. Николе у Куршумлији, Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја
предање, Београд: САНУ, 171–179.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
