ВИЗАНТИЈСКО ФИЛОСОФСКО НАСЛЕЂЕ И САВРЕМЕНА КУЛТУРА
Abstract
Византијско наслеђе, као и свако наслеђе, има своје утицаје на
добре и рђаве стране у савременим друштвеним кретањима. Заобилажење његовог
присуства у савремености значи и заобилажење високих засада духа које хране
национални идентитет Југоистока Европе. То се односи, пре свега, на културу
мишљења, на разумне претпоставке антрополошких разматрања, као и на
приступе друштвеним темама из области религије, историје, језика и
књижевности. Кападокијски оци као стубови православне црквености истовремено
су и културни прегаоци и просветитељи који су у културу православља уткали
интелектуално достојанство човека и етос школе. Са оснивањем универзитета у
Константинопољу у 9. веку и формирањем програма описмењавања Словена под
руководством патријарха Фотија, који је своје ученике Константина /Кирила/ и
Методија упутио у тај подухват, византијска култура је попримила и
општесловенски значај. Са њом смо постали и баштиници непосредног културног
преноса латентним струјама, које нам омогућавају да боље разумемо сами себе и
савремени свет.
References
Београд: Clio.
Дела Св. Дионисија Ареопагита (2009), Београд: Мирослав, прев. Александар
М. Петровић.
Преп. Григорије Синаит (2009), Сабрани списи I: Аскетска дела, Београд,
Отачник (прев. А. М. Петровић).
Јевтић, Атанасије (2000): Бог Отаца Наших, Београд: Манастир Хиландар.
Костић, Лазар (1961), Основно начело: Критички увод у општу философију,
Београд: Култура.
Лазић, Ђакон др Милорад М. (2008), Српска естетика аскетизма (1375–
1459), Београд: Света Српска Царска Лавра манастир Хиландар.
Lemerle, Paul (1971): Le Premier humanism Byzatin, Paris: Press Univ. de France.
Мајндорф, Џон (2001): Византијско богословље, Београд: Плато.
Прохоров, Г. М. (2002), Дионисий Ареопагит сочинения, Санкт-Петербург:
«Алетейа».
Runciman, Steven (1956): Byzantine civilization, New York.
Трифуновић, Ђорђе (1982): Естетичка расправа Псеудо-Дионисија
Ареопагита у преводу Инока Исаије, Зборник за ликовне уметности МС.
Трифуновић, Ђорђе (1980), Писац и преводилац инок Исаија, "Багдала",
Крушевац.
Успенски, Фјодор (2003): Историја византијског царства: Период
македонске династије, Београд: Клио.
Ћирило и Методије – житија, службе канони, похвале, Београд 1964
Житије старца Исаије, Шест писаца XIV века (1989), Стара српска
књижевност у 24 књиге, књ. 10, Београд: Просвета, СКЗ, (прев. Д. Богдановић).
Жуњић, Слободан (2009): Историја српске филозофије, Београд: Плато.
Жуњић, Слободан (2012): Логика и теологија, Београд: Отачник.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
