УТИЦАЈ ЛИТУРГИЈАРА БОЖИДАРА ВУКОВИЋА ИЗ 1519. ГОДИНЕ НА ШТАМПАЊЕ ВИЛЕНСКОГ СЛУЖЕБНИКА ИЗ 1583. ГОДИНЕ
Abstract
Проучавање српско-руских културних и црквених односа у
прошлости подразумјева и разматрање међусобних штампарских утицаја. У овом
раду бавимо се анализом утицаја Литургијара Божидара Вуковића Подгоричанина,
штампаног у Венецији 1519. г. (ЛБВ) на штампање првог руског, тј. бјелоруског
штампаног Служебника, штампаног у Вилни 1583. г. у штампарији браће Мамонича
(С1583). Наиме, чињенице да су одређени орнаменти и штампарска слова у овим
издањима идентични, те да обе књиге садрже Поуку и Заповјест Св. Василија
Великог, ријетке списе у руским издањима служебника, недвосмислено потврђује да
је ЛБВ коришћен при штампању С1583. Међутим, поређење садржаја и
компаративна анализа литургијског поретка С1583 и ЛБВ показали су да се ове
двије књиге већим дијелом не поклапају ни структурално ни у погледу поменутог
поретка, што значи да у том смислу ЛБВ није био предложак штампању С1583.
References
Литургија, Горажде, штампарија Божидара Горажданина, 1519, фототипско
издање, Београд – Источно Сарајево 2008.
Литургијар, Венеција, штампарија Божидара Вуковића, 1519, Музеј Српске
православне цркве – Оставштина Радослава Грујића № 300, № 312.
Литургијар, Трговиште 1508, Российская государственная библиотека,
Москва, МК.
Служебник, Вильна 1583, Библиотека манастира Хиландара, № 76/81.
Анушкин, А. (1962): Во славном месте виленском: очерки из истории
книгопечатания, Москва: Искусство.
Афанасьева, Татьяна И. (2004): Славянская литургия Преждеосвященных
Даров XII–XV вв.: Текстология и язык, Санкт Петербург: Санкт-Петербургский
университет.
Афанасьева, Татьяна И. (2007): Особенности последования литургий Иоанна
Златоуста и Василия Великого в древнерусских служебниках XIII–XIV вв., Ruthenica,
№ 6, 207-242, Киев.
Вукашиновић, Владимир (2012): Српско богослужење: студије из
литургијске теологије и праксе код Срба, Врњци-Требиње: Епархија жичка, Духовни
центар Св. Владике Николаја Жичког, Братсво Св. Симеона Мироточивог, Манастир
Тврдош.
Вукашиновић, Владимир (2015): Велики вход – огледи из српског
литургијског предања XIII–XXI век, Београд: Православни богословски факултет –
Институт за литургику и црквену уметност.
Дмитриевский, А. А. (1884): Богослужение в Русской Церкви в XVI веке.
Часть I: Службы круга седмичного и годичного и чинопоследования таинств,
Казань: Казанская Духовная академия.
Желтов, Михаил С. (2007): Чин Божественной литургии в древнейших (XI–
XIV вв.) славянских Служебниках, Богословские труды, Сб. 41, 272-359, Москва:
Московская Патриархия.
Зернова А. С. (1959): Типография Мамоничей в Вильне (XVII век) // Книга.
Исследования и материалы: Сб. 1., Москва, http://www.raruss.ru/slavonic/slav5/1601-
zernova-mamonichi.html, 1.6.2015.
Каратаевъ, И. (1883): Описаніе славяно-русских книгъ напечатанныхъ
кирилловскими буквами: съ 1491 до 1652. г. Томъ 1, Санктпетербургъ: Типография
Императорской Академии Наук.
Красносельцев, Н. Ф. (1889): Материалы для истории чинопоследования
литургии св. Иоанна Златоустого, Казань: Типография Императорскаго
Университета.
Медаковић, Дејан (1958): Графика српских штампаних књига XV–XVII века,
Београд: Српска академија наука.
Медаковић, Дејан (1967): Један прилог изучавању српско-руских
штампарских веза, Зборник Музеја примењене уметности, 11, 47-49, Београд.
Медведева, Е. М. (2005): Поминания церковных и государственных властей в
печатных кириллических Служебниках Великого княжества Литовского XVI–XVIII
вв., Белорусский Сборник. Статьи и материалы по истории и культуре Белоруссии,
Выпуск 3, Санкт-Петербург: Российская Национальная Библиотека, Санкт-
Петербургская Ассоциация Белорусистов, http://kamunikat.fontel.net/www/czasopisy/
sbornik/03/09.htm, 11.6.2015.
Немировски, Евгениј Љвович (1993): Црногорска библиографија: [1494-
1994], Т. 1, Књ. 2, Издања Божидара и Вићенца Вуковића, Стефана Мариновића,
Јакова од Камене реке, Јеролима Загуровића, Јакова Крајкова, Ђованиа Антониа
Рампацета, Марка и Бартоломеа Ђинамиа: 1519–1638, Цетиње: Централна народна
библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“.
Nemirovskij, Evgenij L. (2001): Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer
Schrift, Bd. 4: Die Druckerei von Božidar Goraždanin in Goražde und Venedig: Die erste
Druckerei von Božidar Vuković in Venedig, Baden-Baden.
Орлов, М. И. (1909): Литургия св. Василия Великого, Санкт Петербург.
Петковић, Сретен (1969): Илустрације Mediatationes vitae Christi од Псеудо-
Бонавентуре у једној српској штампаној књизи XVI века, Зборник Светозара
Радојчића, 253-265, Београд: Филозофски факултет – Одељење за историју.
Петковић, Сретен (1986): Божидар Вуковић и илустрације руских и
украјинских штампаних књига, Миловић, Јевто М. (ур.), Штампарска и књижевна
дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина: радови са научног скупа, Титоград,
29. и 30. септембра 1983, 83-104, Титоград: Црногорска академија наука и
умјетности, Музеји и галерије Титограда.
Петковић, Сретен (1994): Илустрације и књижни украс у српским
штампаним књигама XV–XVII века, Пешикан, Митар (пр.), Пет векова српског
штампарства: 1494–1994: раздобље српскословенске штампе: XV–XVII в., Београд:
Српска академија наука и уметности, Матица српска, Народна библиотека Србије.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1952): Историјски развитак српске рукописне и
штампане књиге, Београд.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1965): Јужнословенско-руске културне везе до
почетка XVIII века, Зборник Матице српске за књижевност и језик, XIII/2, 261-309,
Нови Сад.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).