O СТЕРЕОТИПУ ВЕРЕ ИЗ УГЛА ВЕРБАЛНО-АСОЦИЈАТИВНОГ СИСТЕМА РУСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Abstract
У овом раду предмет истраживања представља стереотип
вере посматран у мрежи вербалних асоцијација руског и српског језика. Разматрају
се лексикографска одређења вере у релевантним теолошким и лингвистичким
изворима датих двају језика. На грађи асоцијативних речника спроводи се
двоаспекатска анализа асоцијативних поља и вербалних асоцијација одговарајућих
лексема из сакралног домена на полилингвалном плану у циљу сагледавања статуса
стереотипа вере у језичкој свести говорних представника руског и српског језика.
References
Москва: Школа „Языки русской культуры“.
Брија, Ј. (1999): Речник православне теологије. Београд: Хиландарски фонд
при Богословском факултету СПЦ, Војна штампарија.
Гадомский,А.К. (2004): „К проблемеопределения теолингвистики“,Ученые
записки Таврического национального университета имени В.И. Вернадского, 17 (56),
63–69.
Драгићевић Р. (2005): „Вербалне асоцијације у семантичким
истраживањима“ у: Пипер и др. Асоцијативни речник српскога језика. Део 1, Од
стимулуса ка реакцији (Београд: Београдска књига, Службени лист, Филолошки
факултет у Београду), 56–80.
Драгићевић, Р. (2010): Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу.
Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Караулов, Ю. Н. (1996): „Типы коммуникативного поведения носителя языка
в ситуации лингвистического эксперимента“, Этнокультурная специфика языкового
сознания. Москва: Институт языкознания РАН, 67–96.
Кончаревић, К. (2007): „Лингвистика и теологија: сфере интеракције“,
Богословље, LXVI (1–2), 71–86.
Кончаревић, К. (2011): „О патристичким изворима неких савремених
лингвистичких схватања“, Теолошки погледи, 2, 55–66.
Кончаревић, К. (2012): „Уместо поговора: Правци српске теолингвистике“ у:
А. К. Гамомски, К. Кончаревић (ур). Теолингвистика: међународни тематски
зборник радова. Београд: Универзитет у Београду, Православни богословски
факултет, Институт за теолошка истраживања, 482–496.
Кончаревић, К. (2013): „Конфронтациона теолингвистика словенских језика:
правци истраживања“ у: Ј. Грковић Мејџор, К. Кончаревић (ур.) Теолингвистичка
проучавања словенских језика. Београд: САНУ, 129–152.
Кончаревић, К. Ј. (2015а): „Индикатори религиозности у вербално-
асоцијативној мрежи руског и српског језика“, Зборник Матице српске за филологију
и лингвистику, 2015 (у штампи).
Кончаревић, К. (2015б). „Религиозност кроз призму вербалних асоцијација
носилаца српског језика“, Српски језик, XX, 79–93.
Кузнецов, С. А. (ур.) (2000): Большой толковый словарь русского языка.
Санкт Петербург: Норинт.
Николић, М. (ур.) (2007): Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Пипер П. (2005): „О вербалним асоцијацијама, њиховом проучавању и
лексико-графском опису“ у: Пипер и др. Асоцијативни речник српскога језика. Део 1,
Од стимулуса ка реакцији. Београд: Београдска књига, Службени лист, Филолошки
факултет у Београду, 7–22.
Стефановић, М. (2013). „Црква у асоцијативном систему српског језика“, у:
Ј. Грковић Мејџор, К. Кончаревић (ур.) Теолингвистичка проучавања словенских
језика. Београд: САНУ, 129–152.
Уфимцева, Н. В. (2004): „Предисловие“ у: Уфимцева и др. Славянский
ассоциативныйсловарь: русский, белорусский, болгарский иукраинский. Москва:
Министерство образования и науки Российской Федерации, Московский
государственный лингвистический университет, Российская академия наук.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
