ERRITORIAL MOBILITY AS A CHALLENGE OF SERBIAN NATIONAL IDENTITY: CASE STUDY OF MONASTERY SAINT PROHOR PČINJSKI

  • Весна Ђукић Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду – Србија

Abstract

This paper investigates different forms of territorial mobility, as a result of secular and sacred activity of Serbian Orthodox Church, affecting national identity of Serbian people. Multidisciplinary research was based on the case study of the area of outstanding qualities Dolina Pčinje, at whose centre orthodox monastery Saint Prohor pčinjski is located, as the spiritual, cultural and economic centre of Pčinjski county in the farthest South East corner of Serbia. The qualitative field research was conducted throughout July 2017, using the methods of observation, participation and recording, as well as interviews with the igumania, mother Stefanida, its employees and visitors to this protected area. The results of interdisciplinary theoretical and empirical research demonstrated that four big waves of migrations of Serbian people, caused by wars on the area of Yugoslavia in the course of last four centuries, provided useful answer to the challenges the people were faced with. Despite of it, the people kept a part of its territory, where after a century (2006) recreated its independent, particular and sovereign multi-ethnic, multiconfessional and multicultural state. More importantly, it preserved consciousness of national identity and common knowledge, passed on by the institutional cultural memory of Serbian Orthodox Church as the oldest religious and cultural institution of Serbian people. The case study of St Prohor pčinjski monastery shows that the Church is still capable not just of preserving, but also creating new secular and sacred values, representing religious and cultural identity of Serbian people. This is exactly the role of devotional journeys - known as a pilgrimage (journey devoted to the God), and other visits to Orthodox monasteries – to peacefully preserve heritage, as well as create new historical memories, as the necessary spiritual basis of culture and economy. This trait of territorial mobility in peace at the same attracts international visitors, thus creating additional cultural and economic values, without being a threat to the basic religious value of the Orthodox church and spiritual life of the Monastery.

References

Литература
Антонијевић, Синиша (2017): Војвода Крста, споменица, Врање: самиздат. Антонијевић, Синиша (2015): Коруба – споменица, Врање: самиздат. Асман, Јан (2011): Култура памћења, Београд: Просвета. Батаковић, Душан Т (2014): Историјска свест и национална хистерија, Српска хроника на светским веригама, књига 2, треће издање, Београд: Cetena mundi, str. 805808. Бјељац, Жељко (2010): Манифестациони туризам у Србији, посебна издања бр. 82, Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ. Ђукић, Весна (2017): (Ка)ко смо, студије културе памћења и политике идентитета у Србији, Београд: Факултет драмских уметности. Ђукић Дојчиновић, Весна (2005): Културни туризам, менаџмент и развојне стратегије, Београд: Clio. Закон о заштити природе, Службени гласник РС бр. 36/2009, 88/2010. Јеротић, Владета (2014): Сеобе као психолошки и антрополошки проблем, Catena mundi Српска хроника на светским веригама, књига 1, треће издање, Београд: Catena mundi, стр.17-21. Кин, Џонс (2003): Цивилно друштво, Београд: Филип Вишњић. Кочовић, Милица (2017): Допринос еко-културног туризма одрживом развоју заштићених подручја са припадајућим природним и културним наслеђем, Београд: Факултет драмских уметности. Лазић, Славица (2017а): Поклонички туризам - предмет научних проучавања, Православље- новине српске Патријаршије, Београд: Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, бр.1027, 1.јул 2017, стр.24,25. Лазић, Славица (2017б): Да опстанемо и претрајемо – разговор са Владимиром Костићем, председником САНУ, Православље- новине српске Патријаршије, Београд: Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, бр.1027, 1.јул 2017, стр. 14-17. Летопис манастира Св. Прохор пчињски http://www.svprohor.org/Siteview. asp?ID=3 Манастир Свети Прохор пчињски (2015): приредио Ненад Макуљевић, Врање, Београд: Епархија Врањска СПЦ, Српски православни манастир Свети Прохор Пчињски, Центар за визуелну културу Балкана Филозофског факултета Универзитета у Београду. Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби предела изузетних одлика Долина Пчиње (2011): Врање: Службени гласник града Врања број 26/2011. Предео изузетних одлика “Долина Пчиње“ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview. asp?ID=5 Радушки, Нада (2013): Куда иде Србија, етнички процеси и националне мањине према попису 2011., Нова српска политичка мисаоhttp://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/ etnicki-procesi-i-nacionalne-manjine-u-srbiji-po-popisu-2011.-godine.html?alphabet=l Смит, Антони (2010): Национални идентитет, Београд: Делфи књижаре. Стефановић, Хаџи Теофило (1895): Познавање цркве или обредословље, Београд; у: Манастир Свети Прохор пчињски (2015) приредио Ненад Макуљевић, Врање, Београд: Епархија врањска СПЦ, Српски православни манастир Свети Прохор пчињски, Центар за визуелну културу Балкана Филозофског факултета Универзитета у Београд
Published
2019-01-27