TRACES OF THE PAROCHIAL RITE IN THE LITURGICAL LIFE OF THE SERBIAN CHURCH IN THE 13TH-14TH CENTURIES

  • Владимир Антић Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд – Србија

Abstract

This paper examines the prevalence of parochial (asmatic) rite elements within the liturgical life of the Serbian Orthodox Church during the lifetime of St. Sava and his successors, based on the liturgical sources dated to their lifetimes. The Evergetis Synaxarion as with the Athonite redaction of the Studite Synaxarion on the one hand, and the Serbian translation of the Typikon of St. Sabbas the Sanctified on the other, both present rubrics for serving the daily cycle of offices within the Serbian Church of the 13th and 14th centuries, both in the monastic context as well as for parochial settings. Although these documents belong to the monastic rite in principle, they carry within themselves many remnants of the ancient parochial rite of Constantinople, thus indicating that the asmatic rite was never fully abandoned in practice by the Orthodox Church; rather, it developed in a way that ensured its conservation, at least to a certain extent. This paper challenges the oversimplified notion that the asmatic rite was never employed within the liturgical life of the Serbian Church.

References

Литература Акентьев, Константин (2009): Типикон Великой Церкви Cod. Dresde A 104. Реконструкция текста по материалам архива А. А. Дмитриевского, Subsidia Byzantinorossica 5, Санкт-Петербургское Общество византино- славянских исследовании: Санкт-Петербург. Антић, Владимир (2017): Типови Вечерња у рукописима Патмос 266, Часног Крста 40 и Дрезден А104: прилог за таксономију азматских последовања, Богословље 76, 159-178. Apostolidis, Apostolos (1984): Il Typicon di S. Nicola di Casole secondo il codice Taur. Gr. C III 17: Introduzione, Testo critico, Indici (докторска дисертација). Pontificia Università S. Tommaso d’Aquino in Roma, Facoltà di Teologia, Sezione ecumenico-patristica greco-byzantina «S. Nicola»: Bari. 59 Види нпр. упутство Романовог типика о томе која су задужења канонарха уколико је чтец: Симић 2001, 64.
630
Arranz, Miguel (1963): Le Typicon du monastère du Saint-Sauveur à Messine: Codex Messinensis gr. 115 (A.D.1131). PIO: Rome. Афанасьева, Татьяна (2006): Южнославянские переводы литургии Иоанна Златоуста в служебниках XI-XV вв. из собрания российских библиотек, у: Многократните преводи в Южнославянското средновековие, доклади от международната конференция, Издателска къща »Горекс Прес«, София. Богдановић, Димитрије (1986): Предговор, у: Свети Сава, сабрани списи, Стара српска књижевност у 24 књиге, 2, Просвета, СКЗ: Београд, 7-28. Glibetić, Nina, (2010): The early liturgical Histosry of Serbs, у: BBGG 7, 87-101. Гранић, Филарет, (1939): Одговори охридског архиепископа Димитрија Хоматијана на питања српског краља Стефана Радослава, у: Светосавски зборник 2, Извори, Посебна издања 75, СКА: Београд, 148-189. Δεληκάρη, Αγγελική (2014): Η Αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά των μεσαίωνα. University Studio Press: Θεσσαλονίκη. Дмитриевский, Алексей (1905): Древнейший Хиландарский Синаксарь по уставу Иерусалимскому. Труды Киевской Дучовной Академии, 473-493 Дмитріевский, Алексей (1895): Описаніе литургическихъ рукописей хранящихся въ библіотекахъ православнаго востока 1: Τυπικά. Kіевъ. Дмитріевский, Алексей (1917): Описаніе литургическихъ рукописей хранящихся въ библіотекахъ православнаго востока 3: Τυπικά. Петроград. Доброклонский, Александр (1913): Преподобный Феодор Студит, исповедник и игумен Студийский. Одеса. Доментијан, Житије светога Саве, (2001): предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас–Георгиевска, СКЗ: Београд Живковић, Тибор (2004): Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Историјски институт, Службени гласник: Београд. Живојиновић, Мирјана (1994): Хиландарски и Евергетидски типик. Подударности и разлике, ЗРВИ 33, 85-102; Јагић, Ватрослав (1898): Типик хиландарски и његов грчки извор (Додатак к издању епископа Димитрија), Споменик СКА 34, Други разред, 31, 1-66. Кекелидзе, Корнелий (1908): Литургические грузинские памятники в отечественных книгохранилищах и их научное значение. Тифлис. Коматина, Предраг (2015): The Church in Serbia at the Time of Cyrilo-Methodian Mission in Moravia, Cyril and Methodius, Διεθνές Επιστημονικό Συνέδριο »Κύριλλος και Μεθόδιος, Το Βυζάντιο και ο Κόσμος των Σλάβων«, 20–30 Νοεμβρίου 2013: International Scientific Conference Cyril and Methodius: Byzantium and the World of the Slavs: Pρακτικά. Θεσσαλονίκη: Δήμος Θεσσαλονίκης, 711-718. Leroy, Julien (1958): La réforme studite, у: Il monachesimo orientale, OCA 153, PIO: Rome, 181-214. Мансветовъ, Иван (1885): Церковный устав (Типик), его образование и судьба в Греческой и Русской Церкви. Москва. Милошевић, Ненад (2015а): Типик Светог Саве, у: Б. Шијаковић: Српска теологија у двадесетом веку: Истражувачки проблеми и резултати 19, ПБФ: Београд, 2735. Милошевић, Ненад (2015b): Богослужбена форма у Српској Цркви у време Светог Саве, у: Манастир Студеница – 700 година краљеве цркве: зборник радова са међународног научног скупа, Манастир Студеница 9-11. мај 2014. године, САНУ: Београд, 123-132.
631
Мирковић, Лазар (1956): Романов типик, Зборник Матице српске за друштвене науке 13-14, 47-61. Мирковић, Лазар (1957, 1958): Типик архиепископа Никодима, Богословље 1/2 (16), 12-19 ; 2/1 (17), 69-83. Недомачки, Видосава (1980): О српским рукописима у Библиотеци грчке православне патријаршије у Јерусалиму, у: Археографски прилози 2, 71–118. Николај Андитски, Προθεωρία PG 140, 417-468. Пентковский, Алексей (2001а): Константинопольский и иерусалимский богослужебные уставы, ЖМП 4, 70-78. Пентковский, Алексей (2001b): Типикон патриарха Алексия Студита в Византии и на Руси, Москва 2001. Пентковкий, Алексей (2001c): Студийский устав и уставы студийской традиции, ЖМП 2001/5, 69-80. Пентковский, Алексей (2003a): Иерусалимский устав в Константинополе в Палеологовский период, ЖМП 2003/5, 77-87. Пентковский, Алексей (2003b): Ктиторские Типиконы и богослужебные синаксари Евергетидской группы, у: БТ 38, 328-330. Пентковский, Алексей (2004): Византийское богослужение у: Православная Энциклопедия 8, Москва, 380-388. Пентковский, Алексей (2006): Византийская гимнография, у: Православная Энциклопедия 11, Москва, 491-495. Пентковский, Алексей (2014): «Охрид на Руси»: древнерусские богослужебные книги как источник для реконструкции литургической традиции ОхридскоПреспанского региона в X-XI столетиях, у: Зборник на трудови од Меѓународниот научен собир «Кирилометодиевската традиција и македонско-руските духовни и културни врски» (Охрид, 3–4 октомври 2013), Скопје, 43–65. Радојичић, Ђорђе (1936): Зашто је Студеница посвећена св. Богородици Благодетељници (Евергетиди), Богословље 11, 294-300, 405-411. Радојичић, Ђорђе (1951): Из старе српске књижевности, Зборник радова 10, Институ за проучавање књижевности САНУ: Београд, 35-41. Reiske, Johann/Leich Johannes (прир.) (1829, 1830): Constantini Porphyrogeniti Imperatoris De Ceremoniis Aulae Byzantinae libri duo graece et latini e recensione Io. Iac. Reiskii cum eiusdem commentariis integris. (CSHB 1 и 2), Bonn. Pitra, Joannes (1891): Analecta sacra et classica Spicilegio solesmensi parata: Juris ecclesiastici graecorum, Rome. Савић, Виктор (2016): Српски превод „Евергетидског синаксара” у два синајска рукописа, Зборник радова Византолошког инститрута САНУ 80, 209-235. Симеон Солунски, Περὶ τῆς Θείας προσευχῆς, PG 155, 535-668. Скабаллановичъ, Михаил (1910): Толковый Типикон: Объяснительное изложение Типикона с историческим введением. Део 1. Киев. Суботин-Голубовић, Татјана (1998): Прилог познавању богослужења у српској цркви крајем 13. века. Хиландарски зборник 10, 153-177. Στάθις, Γρηγόριος (1989): Ἡ ᾀσματικὴ διαφοροποίηση ὅπως καταγράφεται στόν Κώδικα ΕΒΕ 2458 του ἔτυς 1336, у: Χριστιανική Θεσσαλονίκη Pαλαιολόγειος Ἐποχή, ΚΒ῾ Δημήτρια, Θεσσαλονίκη 1989, 165 - 211. Статис, Григорий (2001): Анискандарии, у: Православная Энциклопедия 2, 432. Москва. Strunk, Oliver (1977): Essays on music in the Byzantine World, W. W. Norton: New York.
632
Ταρνανίδη, Ἰωαννου, (2013): Τὸ ἀρχαιότερο σλαβικὸ Εὐχολόγιο. у: Γηθόσυνον σέβασμα: Ἀντίδωρον τιμῆς καὶ μνήμης εἰς τὸν μακαριστὸν καθηγητὴν τῆς Λειτουργικῆς Ἰωάννην Μ. Φουντούλην (+2007), Τόμος Β’, Ἐκδοτικός οἶκος Ἀδελφῶν Κυριακίδη ἀ.ἐ., Θεσσαλονίκη, 1848-1898. Taft, Robert (1993): The Byzantine Rite: A Short Hystory. The Liturgical Press, Colegville. Теодор Студит, Ἐπιστολαί, PG 99, 903–1682. Теодор Студит, Ὑποτύποσις, PG 99, 1704-1720. Убипарип, Миланка (2013): Српскословенски окторих из времена цара Душана са тропарима покајног канона Климента Охридског. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 79, 102-128. Убипариповић, Србољуб (2013): Ка протословенском lex orandi: историјскотелетургијска гледишта. у: Кирилометодијевско предање, језик и мисија Цркве у 21. веку, Зборник радова са међународног научног скупа, ПБФ, Београд, 156-171. 
 Frøyshov, Stig Simeon, (2013): Byzantine Rite. у: The Canterbury Dictionary of Hymnology, IntRes: https://hymnology.hymnsam.co.uk/b/byzantine-rite?q=Byzantine rite (приступљено: 2.1.2018). Φουντούλη, Ἰωάννης. (1963): Ἡ εἰκοσιτετράωρος ἀκοίμητος δοξολογία, Ἀστήρ: Ἀθῆνα. Hannick, Christian (прир.) (2014): Das Taktikon des Nikon vom Schwarzen Berge: Griechischer Text und kirchenslavische Übersetyung des 14. Jahrhunderts 1, Weiner: Freiburg. Христу, Панајотис (1986): Манастир Пресвете Богородице Евергетидске у Цариграду. у: Осам векова Студенице, зборник радова, 61-73. Шмеман, Александр, (1961) Введение в литургическое богословие, YMCA Press: Paris.
Published
2019-01-27