ОБРАЗОВАНИЕ СЕРБСКОГО ДУХОВЕНСТВА В РОССИИ (XVIII–НАЧАЛО XX ВЕКА)
Abstract
В работе анализируется образование сербского духовенства в России с XVIII по начале XX века. Подчеркивается особое значение русских духовных академий в истории образования сербского духовенства. Более чем двухсот сербов обучалось в России в упомянутый период. Представляется академический духовно-научный контекст, в котором сербы получали богословское образование. Особое внимание обращено на диссертации, которые сербы писали на академиях. Указывается что эти диссертации являются ценным вкладом в историю сербского богословия. Работа написана на основании материалов из архивов Киева, Москвы и Санкт-Петербурга.
References
340
Петров, Николај Иванович (1904): „Воспитаники Киевской Академии из Сербов с начала синодального периода и до царствования Екатерины II (1721–1762)“. Известия отделения русского языка и словесности Императорской Академии Наук, т. IX, кн. 4. С. Петербург: Типография Императрорской Академии наук, 1–16. Пилиповић, Радован (2012): „Српски богослови на школовању у Русији у другој половини XIX века – према оцени руског царског дипломате“. Годишњак за друштвену историју 1, 2. Београд: Удружење за друштвену историју, 75–90; 77–103. Прибићевић, Валеријан (1905): „Срби питомци кијевске академије у времену од 1721–1762“. Богословски гласник, IV, 7. С. Карловци: Српска манастирска штампарија, 248–252. Протић, Петар (1897): Житија српских светаца као извор историјски, Београд: Просвета. Пузовић, Владислав (2012а): „Срби на Кијевској духовној академији (1869– 1879)“. Српске студије 3. Београд: Центар за српске студије, 349–370. Пузовић, Владислав (2012b): „Завршни радови Срба на Кијевској духовној академији (1869—1899)“. Српска теологија у XX веку – истраживачки проблеми и резултати 12, прир. Б. Шијаковић. Београд: Православни богословски факултет, 152– 173. Пузович, Владислав (2015): „Киевская духовная академия и сербы: историческое наследие и богословские перспективы“. Труды КДА 23. Киев: Киевская духовная академия, 209–222. Пузовић, Владислав (2017): Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849–1917. Београд: Православни богословски факултет, Службени гласник. Путро, Олексiй Iванович, Путро, Алла Олексiïвна (2011): Студенти–iноземцi Киïвскоï духовноï академиï и семiнарiï (XIX–поч. XX ст.). Киïв: Мiнiстерство культури Украïни, Нацiональна академiя керiвних кадрiв культури и мистецтв. Ракић, Радомир (2009): Православни богословски факултет у Черновцима, Београд: Хришћанска мисао. Радојчић, Никола (1913): „Кијевска Академија и Срби“. Српски књижевни гласник, 307. Београд: Нова штампарија „Давидовић“, 668–673. Салтыков, Александр Александрович (1985): „Краткий очерк истории Московской духовной академии“. Богословские труды. Юбилейный сборник, посвященный 300–летию Московской духовной академии (1685–1985). Загорск: Московская духовная академия, 73–112. Слијепчевић, Ђоко (1980): Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, Минхен: Iskra. Сухова, Наталья Юрьевна (2013): Духовные учебные заведения и духовное просвещение в России (XVII – начало XX в.). Москва–Санкт Петербург: Учебный Комитет Русской Православной Церкви, Издательство богословской литературы „Аксион эстин“, Духовно–просветительский центр Андреевского благочиния г. Москвы „Илиотропион“. Сухова, Наталья Юрьевна (2016): „Русское академическое богословие до 1917 г.: проблемы и лица“. Богословље 1. Београд: Православни богословски факултет, 243– 266. Флоровский, Георгий (1988): Пути русского богословия, IV издание. Париж: YMCA–PRESS. Хаџи–Видојковић, Јордан (1932): „Једна смотра“. Весник Српске Цркве, јануар. Београд: Српско православно свештеничко удружење, 266–270.
341
Чистович, Иларион Алексеевич (1857): История Санкт-Петербургской духовной академии. С. Петербург: Типография Якова Трея. Шијаковић, Богољуб, Раковић, Александар (2010): Универзитет и српска теологија – историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду. Београд: Православни богословски факултет.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).