MOUNT ATHOS AND HILANDAR IN OLD SERBIAN INSCRIPTIONS FROM VOJVODINA

  • Радивој Радић Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд – Србија

Abstract

The old Serbian inscriptions from Vojvodina, the six-volume edition consisting of over ten thousand such texts, collected in the period from the 16th to the 20th century, Mount Athos is mentioned three times, and Monastery Hilandar is also mentioned on three occasions. In fact, they are combined mentioned in four different inscriptions. One only mentions Mount Athos, two inscriptions mention both Mount Athos and Hilandar, while the fourth only mentions Hilandar. All four inscriptions date from the 18th century. Besides the general remark on the founding of the Monastery Hilandar and its founders, Stefan Nemanja and St. Sava, the other inscriptions mostly describe various visits by spiritual leaders and book donations. The old Serbian inscriptions are suitable for various forms of quantifications that could bring about very interesting conclusions. Thus, for example, cities most frequently mentioned in the old Serbian inscriptions from Vojvodina are Moscow, then Vienna, Buda and Kyiv, while Constantinople is almost not mentioned at all. On the other hand, Constantinople is the most mentioned city in the old Serbian inscriptions created in the regions south from the Sava and the Danube rivers during the same period (16th to 19th centuries), only then followed by Moscow and Vienna.

References

ЕП (2002): Енциклопедија православља, књ. I–II–III, Београд: Савремена администрација. ИСН (1986): Историја српског народа, Четврта књига. Први том (Срби у XVIII веку), написали Р. Самарџић и др., Београд: Српска књижевна задруга. Ключевский, В. О. (1871): Древнерусския жития святых как исторический источник, Москва (репринт: Farnborough 1969): Издание К. Солдатенкова. 22 ИСН 1986, IV–1, 379.
255
Летић, Бранко (2009): „Стари српски записи и натписи“ Љ. Стојановића у савременом културном и књижевном контексту, У огледалу духовном (огледи из старе српске књижевности), Пале: Српско просвјетно и културно Друштво „Просвјета“. Михаљчић, Раде (1996): Изворна вредност записа и натписа, Право и лажно народно песништво (Научни скуп, Деспотовац, 26–27. август 1995), Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“. Михаљчић, Раде (2001): Изворна вредност старе српске грађе, Сабрана дела V, Београд: Српска школска књига – Knowledge. Павић, Милорад (1986): Стари српски записи и натписи, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 19, приредио Милорад Павић, Београд: Просвета – Српска књижевна задруга. Панић Суреп, Милорад (1960): Кад су живи завидели мртвима, Београд: Српска књижевна задруга. Радић, Радивој (2008): Босна и Херцеговина у старим српским записима и натписима из Војводине, Научни скупови, књ. 9, том I, Наука, култура и идеологија, Зборник радова са научног скупа (Бањалука, 12–13. децембар 2008), Бањалука 2008, 263–270: Филозофски факултет у Бањој Луци. Радић, Радивој (2008а): Историјска вредност записа у манастиру Света Тројица код Пљеваља, Новопазарски зборник 31 (2008) 53–72: Музеј „Рас“, Нови Пазар. Радић, Радивој (2013): Бугарска и Бугари у старим српским записима из Војводине, Българско средновековие: общество, власт, история (Сборник в чест на проф. д-р Милияна Каймакамова, Съставители: Г. Н. Николов – А. Николов), София 2013, 130–136: Унивезитетско издателство „Св. Климент Охридски“. RKT (1985): Rečnik književnih termina, ured. D. Živković, Beograd: Nolit. Трифуновић, Ђорђе (19902): Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит. Трифуновић, Ђорђе (1962): Из тмине појање, Београд: Нолит. Ћирковић, Сима – Михаљчић, Раде (1999): Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Published
2019-01-27