THE RENEWED PATRIARCHY IN PEĆ IN THE SERVICE OF SERBIAN TRADITION

  • Изабела Лис-Вјелгош Универзитет Адам Мицкјевич у Познању Институт за словенску филологију, Познањ – Пољска

Abstract

In the article, a problem of the renewed Patriarchy in Peć is discussed not so much from the historical and ecclesial perspective, but rather from the cultural and social point of view what makes it a multidimensional phenomenon which might be conceived especially as a consistent and unique project established in the service of Serbian tradition in order to maintain it in its unchanged medieval form. Due to this, the most essential features of the commented phenomenon are exposed as well as a model of functioning of Serbian Orthodox Church – initially as the archibishopric and next as the patriarchy along with its influence on historical, political, ecclesial, cultural and social reality in the period of Turkish occupation. The renewed patriarchy’s contribution in the work of intensification of Serbian historical consciousness and in the codification of cultural memory is also emphasized to illuminate its extra-ordinary commitment to the forming of the genuine profile of literature and arts. What is more, a special potential of the aforementioned ideal and ideological carriers is highlighted in order to accentuate their ability to selection, reconstruction, reorganization and actualization of those cultural components which might be called identification and affiliation marks constructing peculiar signatures of the cultural system.

References

Асман Алаида (2002). Рад на националном памћењу. Београд: Библиотека ХХ
век.
Asman Jan (2011). Kultura pamćenja. Pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta. Balandier Georges (1984). Anthropologie politique. Paris: Les Presses Universitaires de France. Balandier Georges (1988). Le désorde. Éloge du mouvment. Paris: Fayard. Ћирковић Симе, Михаљчић Раде (1999) (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. Деретић Јован (2005). Културна историја Срба. Предавања. Београд: Народна Књига-Алфа. Дероко Александар (1953). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији. Београд: Научна Књига. 43 О суштини комуникативног и културног памћења, шире о култури памћења види нпр. Aсман 2011; Асман 2002. 44 Види Balandier 1984; Balandier 1988.
246
Дучић Нићифор (2008). Историја српске православне цркве. Гацко – Београд: Друштво за очување баштине Доб. Екмечић Милорад (2008). Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку (1492-1992). 2 изд. Београд: Завод за Уџбенике. Posern-Zieliński Aleksander (2003) (red.). Etniczność a religia. Poznań: Wydawnictwo Poznańskie. Gil Dorota (2005). Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności. Kraków: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego. Harvieu-Léger Daniele (1993). La religion pour mémoire. Paris: Le Cerf. Harvieu-Léger Daniele (1999). Religia jako pamięć, przeł. M. Bielawska. Kraków: Nomos. Грујић Радослав (1989). Православна Српска Црква. Крагујевац: Светлост. Кашић Душан (1969). Српска Црква под Турцима. Српска православна Црква 1219 – 1969. Споменица о 750-Годишњици Аутокефалности. Београд: Издање Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Леви-Строс Клод (1989). Структурална антропологија. Загреб: Стварност. Lis-Wielgosz Izabela (2013). O trwałości znaczeń. Siedemnastowieczna literatura serbska w służbie tradycji. Poznań: Wydawnictwo Naukowe UAM. Meyendorff John (1989). Imperial Unity and Christian Divisions: The Church 450680 A.D. (The Church in History). Crestwood: St Vladimir's Seminary Press, U.S. Мирковић Мирко (1965). Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459 - 1766). Београд : Завод за издавање уцбеника. Новаковић Стојан (1906). Туркско царство пред српски устанак. Београд: Српска Књижевна Задруга. Крсте Битоски (1978) (ред.). Охридската Архиепископија. Охрид и Охридско низ историјата, кн. 2. Скопје: Општинско собрание на град Охрид. Eugeniusz Czykwin, Halina Kierdelewicz (2010) (red.). O naszym Prawosławiu (Przegląd Prawosławny – wybór tekstów 1985-2010). Białystok: Fundacja im. Księcia Konstantego Ostrogskiego. Naumow Aleksander (1998). Berło innowiercy. Obraz kapłana, wodza, króla w kulturach słowiańskich. red. T. Dąbek-Wirgowa, A. Z. Makowiecki. Warszawa: Wydawnictwo Uniwersytetu Warszawskiego. Петковић Сретен (1965). Зограф Георгије Митрофановић у Пећкој патријаршији 1619 – 1620. Гласник музеја Косова и Метохије, IX. Приштина. Pfeilschifter Georg (1913). Die Balkanfrage in der Kirchengeschichte. München: Günther. Piaget Jean (1968). Le structuralisme. Paris: Presses Universitaires de France. Papadakis Aristeides (1999). Zarys dziejów Kościoła prawosławnego. Prawosławie. Światło wiary i zdrój doświadczenia. red. K. i J. Leśniewscy. Lublin: Prawosławna Diecezja Lubelsko-Chełmska. Петковић Сретен (1969). Сликарство на подручију Пећке Патријаршије од средине XV века до 1690. Године. Српска Православна Црква 1219 – 1969. Споменица о 750-годишњици аутокефалности. Београд: Издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Пурковић Миодраг (1976). Српски патријарси средњега века. Диселдорф: Српска Православна Епархија Западноевропска. Пузовић Предраг (2000). Српска црква од светога Саве до укидања пећке патријаршије 1766. Године. Српска православна црква. Прилози за историју 2. Београд.
247
Радонић Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље. Београд: Научна
Књига.
Руварац Иларион (1868). О каталозима пећских патриараха. Гласник Српског ученог друштва, књ. VI, св. XXIII. Руварац Димитрије (1904). О укинућу пећске патријаршије и њеном наслеђу. Сремски Карловци. Слијепчевић Ђоко (1991). Историја Српске Православне Цркве I. Београд: БИГЗ. Слијепчевић Ђоко (1933). Пајсије. Архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник. Богословље VIII. Београд. Слијепчевић Ђоко (1938). Укидање пећке патријаршије 1766. Богословље XIII. Београд. Smith Anthony (2009). Ethno-symbolism and Nationalism. A Cultural Approach. New York: Routlegde. Sorokin Pitrim (1937). Social and Cultural Dynamics. New York: American Book Company. Станојевић Станоје (1993/ 1926). Историја српског народа, 3 изд.. Београд: Лута/ Издавачка књижарница Напредак. Стојановић Љубомир (1923). Српска црква од Арсенија II до Макарија. Глас Српске Краљевске Академије, књ. CVI. Београд. Стојановић Љубомир (1902). Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. I. Београд: Државна Штампарија Краљевине Србије. Стојановић Љубомир (1903). Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. II. Београд: Државна Штампарија Краљевине Србије. Стојановић Љубомир (1923). Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. IV. Сремски Карловци: Српска Манастирска Штампарија. Суботин-Голубовић Татјана (1999). Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века. Посебна издања књ. DCXL. Одељење језика и књижевности књ. 51. Београд: САНУ. Тричковић Радмила (1980). Српска црква средином XVII века, Глас САНУ CCCXX, Одељење историјских наука, књ. 2. Београд. Веселиновић Рајко (2004). Историја српске Православне Цркве са народном историјом I (1219-1766). Београд: Свети Архијерејски Синод СПЦ. Веселиновић Рајко (1937). Стање српске Цркве од пада српских држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем. Богословље, год. XII , св. 3-4, Београд. Јевтић Атанасије (1987) (прир.). Задужбине Косова. Споменици и знамења Српског народа. Призрен-Београд: Епархија Рашко-Призренска. Зеремски Иларион (1920). Српска патријаршија од 1557-1592. Гласник Српске православне патријаршије 17. Ћоровић Владимир (1929). Мехмед-паша Соколовић. Народна енциклопедија СХС, књ. IV. Загреб: Библиографски завод. Чубриловић Васа (1960). Српска православна Црква под Турцима од XV до XIX века. Зборник Филозофског Факултета, књ. V-1. Београд: Научна књига.
Published
2019-01-27