VLACHS OF THE MILEŠEVA MONASTERY (13TH–15TH CENTURY)

  • Миломир Максимовић Филозофски факултет Универзитет у Београду – Србија

Abstract

King Vladislav, by looking up to his father and grandfather, founded an endowment – the Mileševa Monastery, which he bestowed with land estates and dependentpopulation: farmers and herdsmen (Vlachs). Even though the founding charter of the monastery is not extant, Vlachs of the Mileševa Monastery are familiar to us through other 13th and 14th century documents – both of Serbian and Dubrovnik provenance. The status of Vlachs onthe estates of the MileševaMonatery was defined by the “Canon of Saint Sava”. This “canon”, that is to say a collection of legal norms was similar to the “Canon of Saint Simeon” which regulated the status of Vlachs and other subject population on the estates of the Studenica Monastery. These laws were actually also used for regulating the status of subject population on the estates of future endowments, and thus memory of them remains preserved in history. Vlachs subject to the Studenica Monastery and to the Mileševa Monastery had better status (fewer duties) than those subject to the Monatsery of St. George near Skopje in year 1299/1300, and they lived in accordance with the ancient norms and duties defined long before the first rulers of the Nemanjic dynasty. Vlachs of the Mileševa Monastery started taking part in caravan trade of Dubrovnik, from an early age. The trade was a main link between the Mediterranean and the inside of the Balkans and it was contributing to the economic development of medieval Serbia. In the period from 1278 until 1282, we find Vlach Vladimir Gostimiri who was doing business in the area between Dubrovnik, Brskovo and Polimlje. In the 14th century, Monastery Vlachs were no longer mentioned in the caravan trade, and neither are Vlachs of other monasteries. Their place was taken by those who were directly subject to the King. That could be due to multiple factors – the change of status of those taking part in trade activities, the structure of Vlach katuns in which there were not enough Vlachs soldiers required for the needs of the developing trade, or difference in status of Vlachs under the King’s rule in comparison to those on monastery estates.The Mileševa Monastery fell to the Turkish rule in 1465, at the latest. After that the Monastery was left without its Vlachs as they became a part of sultan’s hass, and the revenue from various law violations (niyabet) committed by them (Vlachs of Polimlje) belonged to the sanjak-bey. According to the 1475/1477. census there were four nahias inhabited by Vlachs-filurdzijas in the Central Polimlje region: Mileševa, Ljubovidja, Mataruge and Kukanj. It was a unique Vlach community headed by knez Herak Vranes, one of the most respected Vlach lords ever recorded. He was very close to the Ottoman authorities. He had 38 katuns under his rule, that is to say around 4704 registered Vlachs (according to the demographic formula used in the paper). The highest number of Vlachs was registered in the Mileševa nahia – 22 katuns, that is to say 2165 Vlachs, according to the formula used. The lowest number of Vlachs was registered in the Mataruga nahia – a mere total of 3 katuns, which, according to the formula used, amounts to 495 Vlachs. According to the Ottoman sources, the Vlach population was moving northwards, so we can’t be sure what proportion of these Vlachs are descendants of the old monasteries of Mileseva. The descendants of the old Vlachs were certainly most numerous in the areas around the monasteries (Mileševa nahia). The presence of a priest, a smith, a tailor and professional musicians among the registered Vlachs is a precious material for research of the social structure of Vlach katuns in the 15th century. Antrhoponymic analysis in Mileševanahiashows that among the registered Vlachs, the most common names are of Slavic origin (around 75%), followed by Romanic (and other nonSlavic and non-Christian) names – Herak, Selak, Radul, Alan, Bogul, Luhća, Kričak, Ilavenda etc. (around 13%) and in the end the Christian names (around 12%). We saw that the first Vlach from Mileševa known by name bears a Slavic name Vladimir and a Slavic patronymic
236
Gostimiri, i.e. Gostimirić. The presence of a priest, then the presence of Christian names, and the presence of just a single Muslim name, undoubtedly testifies about the religious denomination to which the members of this cemaat belonged. The islamization process had just begun. Endowment activities of one of the Vlach lords – Djuradj Vranes, son of Vlach knez Herak who restored the Zastup Monastery despite the disapproval for the Ottoman authorities (1537), as well as his engagement in the advancement of fresco painting and compiling of liturgical books testifies that the Vlach lords were the heirs and keepers of the medieval Serbian culture, which alongside their Slavic names is an indicator of their Serbization.

References

Aličič 1985 – Aličič, A. (1985): Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovine, Sarajevo: Orjentalni institut Aličič 2008 – Aličič, A. (2008): Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar. Благојевић 2003 – Благојевић, М. (2003): О аграрним односима у Полимљу крајем XII и почетком XIII века, у: Живковић, Т. (ур.) (2003): Краљ Владислав и Србија XIII века. Научни скуп 15–16. новембар 2000., Београд : Историјски институт, 7–25. Благојевић 2005 – Благојевић, М. (2005): Влашки кнезови, примићури и челници у држави Немањића и Котроманића, Споменица Милана Васића, Бања Лука, 43-77. Благојевић 2001 – Благојевић, М. (2001): Соће – основни порез средњовековне Србије, Глас САНУ 390, 1-44. Благојевић 2004 – Благојевић, М. (2004): ''Закон Светога Симеона и Светога Саве'', у: Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства., 191–247. Благојевић 1976 – Благојевић, М. (1976): О положају становништва пријепољског краја у доба Немањића, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића III, Пријепоље, 225–234. Bojanić 1974 – Bojanić, D.(1974): Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smedrevsku; Kruševačku i Vidinsku oblsat, Beograd. Winnifrith 1987 – Winnifrith, T. (1987): Τhe Vlachs. Τhe History of a Balkan People, London: Duckworth 1987. Diaconescu 2015 – Diaconescu, M. (2015): Census Valachorum in mid-16th century upper Hungary, Balcanica Posnaniensia XXII/1. Ius Valachicum I, Poznań – Bucharest, 17-28. Дерикоњић 2013 – Дерикоњић, С. (2013): Савремено црквено градитељство у милешевској епархији, у: Мићевић, Ф. (ур) (2013): Међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве. Зборник радова II, Пријепоље : Епархија милешевска: Манастир Милешева, 431–446. Димитријевић 1922 – Димитријевић, С. (1922): Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Сарајево. Динић 1978 – Динић,М. (1978), Средњовековна дубровачка караванска трговина, у: Ћирковић С. (ур) Српске земље у средњем веку, Београд: Српска књижевна задруга, 305–330. Ђурђев 1963 – Ђурђев, Б. (1963): Територијализација катунске организације до краја XV века, у: Филиповић М.(ур.) Симпозијум о средњовековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. године, Посебна издања, књ. II, Одељење историјскофилолошких наука, књ. 1, Научно друштво СР БиХ, Сарајево, 143-169. Ђурђев 1984 – Ђурђев, Б. (1984): Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: одабрани радови, Титоград. Ђурић 1987 – Ђурић, В. (ур.) (1987): Милешева у историји српског народа: међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања, јуни 1985, Београд: Српска академија наука и уметности. Живковић 1992 – Живковић, Б. (1992): Милешева : [цртежи фресака], Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије.
231
Зборник 2011 – Мошин, В., Ћирковић, С., Синдик Д. (ур.) (2011) Зборник средњовековних ћириличних повеља и писама Србије, Босне и Дубровника 1186–1321. године, Београд. Зиројевић 1974 – Зиројевић, О. (1974): Турско војно уређење у Србији (1459– 1683), Београд. Зиројевић – Влаховић 1981 – Зиројевић, О. – Влаховић, П. (1981): О насељима пријепољског краја у турском периоду и савременом добу, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића VIII, Пријепоље, 185 – 191. Зиројевић – Влаховић 1988 – Зиројевић, О. – Влаховић, П. (1988): Пријепољски крај кроз турске изворе, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића XII, Пријепоље, 127–135. Зиројевић 1987 – Зиројевић, О. (1987): Турски извори XV и XVI века о поседима манастира Милешева, Зограф 18, 75–78. Ивић – Грковић 1976 – Ивић, П. – Грковић, М. (1976): Дечанске хрисовуље, Нови Сад. Јиречек 1959 – Јиречек, К. (1959): Власи и Mавровласи у дубровачким споменицима, Динић М. (ур.) Зборник Константина Јиречека I, Београд: Научно дело, 192–204. Јовановић 2013 – Јовановић, Г. (2013): Власи милешевски у попису санџака вилајета Херцеговина из 1477. године, у: Мићевић, Ф. (ур.) (2013): Међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве. Зборник радова II, Пријепоље: Епархија милешевска : Манастир Милешева, 61–78. Kanuni i kanun-name 1957 – Đurđev B., Filipović N., Hadžibegić N., Mujić M. i Šabanović H. (ur.) (1957): Kanuni i kakun-name za za bosanski, hercegovački, zvornički, kliški, crnogorski i skadarski sandžak, Sarajevo. Klaić 1983 – Klaić, N. (1983): Položaj Vlaha u XIV и XV stoljeću u hrvatskim zemljama prema štampanoj građi i novim podacima iz Zadarskog notarskog arhiva, Radovi ANU BIH 73, Sarajevo, 107–113. Ковачевић 1963 – Ковачевић, Д. (1963): Средњовековни катун по дубровачким изворима, у: Филиповић М.(ур.) Симпозијум о средњовековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. године, Посебна издања, књ. II, Одељење историјско-филолошких наука, књ. 1, Научно друштво СР БиХ, Сарајево, 121–139. Kovačević–Kojić1983 – Kovačević–Kojić,D. (1983): Učešće Vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV и XV vijeka, Radovi ANU BIH 73, Sarajevo, 79–85. Ковачевић 1890 – Ковачевић, Љ. (1890): Светостефанска хрисовуља, Споменик СКА 4, Београд. Копривица 2017 – Копривица,М. (2017): ''Краљевски манастири'' у средњовековној Србији, у: Мишић, С. (ур.). Српска краљевства у Средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа Српска краљевства у средњем веку, одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у часто бележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног). Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета; Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за историју; Ниш: Центар за византијско-словенске студије; Краљево: Град Краљево, 147-163. ЛГТССЗ – Мишић С. (ур.) (2010): Лексикон градова и тргова средњовековних српских зeмаља, Београд:Завод за уџбенике и наставна средства . Максимовић 2017 – Максимовић М. (2017): Власи у склопу регалних права српских владара, у: Мишић, С. (ур.). Српска краљевства у Средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа Српска краљевства у средњемвеку, одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног). Београд: Центар за историјску
232
географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета; НовиСад: Филозофски факултет, Одсек за историју; Ниш: Центар за византијско-словенске студије; Краљево: Град Краљево, 401-416. Маловић–Ђукић 1997 – Маловић–Ђукић, М. (1997) Дробњаци у караванској трговини Полимља у средњемвеку, Милешевски записи 2, 25-33. Маловић-Ђукић 2001 – Маловић-Ђукић, М. (2001): Дробњаци под турском влашћу у 15. веку, Гласник Завичајног музеја 2 (2001), 117-127. Марјановић–Душанић 2005 – Марјановић–Душанић С. (2005): Повеља краља Стефана Душана о поклањању цркве Св. Николе у Врању манастиру Хиландару, Стари српски архив 4, 68-88. Mirdita 2004 – Mirdita Z. (2004): Vlasi u historiografiji, Zagreb. Милосављевић 2010– Милосављевић Д. (2010): Изгубљена ризница манастира Милешеве, Београд: Службени гласник. Миљковић – Крстић2009 – Миљковић Е. – Крстић А. (2009): Трагови српског средњовековног права у раним османским канунима и кануннамама, у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора: зборник радова са научног скупа одржаног 19–21. марта 2009, Београд, 261–284. Миљковић–Бојанић 2004 – Миљковић–Бојанић Е. (2004): Смедеревски санџак (1476–1560): земља, насеља, становништво, Београд: Службени гласник. Миљковић 2005 – Миљковић Е. (2005): Типологија сеоских насеља у првом веку османске владавине у српским земљама, у: Споменица Милана Васића, Бања Лука, 185213. Миљковић 2007 – МиљковићЕ. (2007): Власи у домаћој историографији, Браничевски гласник 7, Пожаревац, 5-22. Миљковић 2009 – Миљковић Е. (2009):, Пљевљскодруштво – прображај српског трга у османску касабу, Историја Пљеваља, Пљевља, 91 – 129. Миљковић 2013а – Миљковић Е. (2013): Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, у: На раскршћу епоха: студије из историје српског народа под османском влашћу, Ниш: Филозофски факултет, 13 – 24. Миљковић 2013б – Миљковић Е. (2013): О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака, у: На раскршћу епоха: студије из историје српског народа под османском влашћу, Ниш: Филозофски факултет, 25 – 43. Миљковић 2013в – Миљковић Е. (2013):, Пљевља и нахија Кукањ у другој половини XV века, у: На раскршћу епоха: студије из историје српског народа под османском влашћу, Ниш: Филозофски факултет, 25 – 43. Михаљчић 2006 – Михаљчић Р. (2006): Закони у старим српским исправама: правни прописи, преводи, уводни текстови и објашњења, Београд: САНУ. Мишић 2003 – Мишић С. (2003): Територијално–управна организација Полимља (XII-XIV век), у: Живковић, Т. (ур.) (2003): Краљ Владислав и Србија XIII века. Научни скуп 15–16. новембар 2000., Београд : Историјски институт, 73–89. Мишић 2010 – Мишић С. (2010): Законске одредбе о Власима у повељама Немањића, Браничевски гласник 7, 36–48. Мишић 2012а – Мишић С. (2012): Насељеност Полимља у средњем веку, у: Студије о средњовековном Полимљу, Ниш: Филозофски факултет, 111–131. Мишић 2012б – Мишић С. (2012): Потарје у средњем веку, у: Студије о средњовековном Полимљу, Ниш 2012, Мишић 2012в – Мишић С. (2012): Жупа и нахија Сенице у средњем веку,у: Студије о средњовековном Полимљу, Ниш 2012,59-70.
233
Мишић 2012г – Мишић С. (2012): Границе земаља Косача у Полимљу, у: Студије о средњовековном Полимљу, Ниш 2012, 70 – 77. Младеновић 2007 – Младеновић А. (2007): Повеље и писма деспота Стефана (1377-1427),Београд: Чигоја штампа. Николајевић 1976 – Николајевић, И. (1976): Пријепоље и околина у рановизантијско доба, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића III, Пријепоље, 199-209. Николић 1989 – Николић М. (1989): Трговина у средњем веку, у: Историја Титовог Ужица I, Т. Ужице, 164-167. Новаковић 1965 – Новаковић С. (1965): Село (приредио С. Ћирковић), Београд: Српска књижевна задруга. Орбин 2006 – Орбин М. (2006): Краљевство Словена, Зрењанин: Sezam Books. Пекић 2016 – Пекић, Р. (2016): Херак Милошевић – крамар Малешевац, Зборник радова Филозофског факултета XLVI (1), Косовска Митровица, 401-417. Pekić 2016 – Pekić R. (2016): Maleševci in Bileća’s Rudine, Collection of papers of the Falculty of Philosophy of Priština, Vol. XLVI (3), 21-51. Петковић 1987 – Петковић, С. (1987): Настанак Милешеве, у: Ђурић, В. (ур.) (1987): Милешева у историји српског народа: међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања, јуни 1985, Београд : Српска академија наука и уметности, 1–8. Петровић 1977 – Петровић, Ђ. (1977): Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињског музеја 10, 97 – 117. Петровић 1981 – Петровић, Ђ. (1981): Прилог познавању Пријепоља у касном средњем веку, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића VIII, Пријепоље, 157 – 172; Радојчић 1963 – Радојчић, С. (1963): Милешева, Београд: Српска књижевна задруга: Просвета. Рашевић 2001 – Рашевић М. (2001): Демографске прилике и становништво, у: Мацура М. (ур.) Насеља и становништво области Бранковића 1455, Београд, 425-430. Светоарханђеловска хрисовуља – Мишић С. –Суботин–Голубовић Т. (2003): Светоарханђеловска хрисовуља, Београд 2003. Светостефанска хрисовуља 2011 – Трифуновић Ђ. (ур.) (2011): Повеља краља Милутина манастиру Бањска – Светостефанска хрисовуља, књ. 2. Фототипије издања и пратеће студије, Приштина: Музеј, Београд: Центар за очување Косова и Метохије Mnemosyne : Београд: Службени гласник. Стојановић 1927 – Стојановић, Љ. (1927): Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци. Томовић 2013 – Томовић Г. (2013): Манастир Милешева и манастирски трг Пријепоље у средњовековној трговини Полимља, у: Мићевић, Ф. (ур) (2013): Међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве. Зборник радова I , Пријепоље: Епархија милешевска : Манастир Милешева, 61–78. Тошић 1996 – Тошић, Ђ. (1996): О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2, 101-113. Филиповић 1963а – Филиповић М. (1963): Катун у нашој историографији, у: Филиповић М. (ур.) Симпозијум о средњовековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. године, Посебна издања, књ. II, Одељење историјско-филолошких наука, књ. 1, Научно друштво СР БиХ, Сарајево, 9–14. Филиповић 1963б – Филиповић М. (1963): Структура и организација средњовековних катуна, у: Филиповић М. (ур.) Симпозијум о средњовековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. године, Посебна издања, књ. II, Одељење историјскофилолошких наука, књ. 1, Научно друштво СР БиХ, Сарајево, 45–112.
234
Filipović 1974 – Filipović N. (1974): Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini, Godišnjak knjiga XII, Sarajevo, 127–220; Filipović 1983 – Filipović N. (1983): Islamizacija Vlaha u Bosni i Hercegovini u XV i XVI vijeku, Radovi ANU BIH, knj.LXXIII, Sarajevo,139–148. Hrabak 1955 –Hrabak, B. (1955): Herak Vraneš, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine 7,53 – 64. Храбак 1976 – Храбак Б. (1976): Пословни људи Полимља (1350–1700), Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића III, Пријепоље. Храбак 1990 – Храбак Б. (1990): Власи старинци и досељеници у Поречју Западне Мораве (до 1570. године), Зборник радова Народног музеја 20, Чачак, 5–46. Храбак 1997 – Храбак Б. (1997): Челници сточарских заједница у источној Херцеговини у XIII – XIV веку, Зборник за историју БиХ, бр. 2, Београд, 139–172. Hrabak 1981 – Hrabak B. (1981): Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna odnosno plemena u nekadašnjoj Hercegovini (XIII–XVvek), Predmet i metod izučavanja patrijarhalnih zajednica u Jugoslaviji, Podgorica, 181–201. Ћирковић 1964а – Ћирковић С. (1964): Историја срењовековне босанске државе, Београд. Ћирковић 1964б – Ћирковић С. (1964): Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд. Ћирковић 1976 – Ћирковић С. (1976): Пријепоље у средњем веку, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића III, Пријепоље, 211–224. Ћирковић 1987 – Ћирковић С. (1987): Милешева и Босна, у: Ђурић, В. (ур.) (1987): Милешева у историји српског народа : међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања, јуни 1985, Београд : Српска академија наука и уметности, 137143. Ћук 1996 – Ћук, Р. (1996): Караванске станице у Полимљу у средњем веку, Милешевски записи 2, 7- 24. Ћук 1999 – Ћук, Р. (1999): Пљевља и пљеваљски крај у дубровачкој архивској грађи, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1, Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 55-67. Ћук 2003 – Ћук, Р. (2003): Почеци рударства и привредни успон Србије, у: Живковић, Т. (ур.) (2003): Краљ Владислав и Србија XIII века. Научни скуп 15–16. новембар 2000., Београд : Историјски институт, 99–107. Чремошник 1932 – Чремошник Г. (1932): Канцеларијски и нотарски списи (1278–1301), Београд. Шантић 1988а – Шантић, Ф. (1988): Пријепољски крај по попису из 1477. и 1981. године, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића XII, Пријепоље, 155– 172. Шантић 1988б – Шантић, Ф. (1988): Пријепоље у другој половини 15. века – становништво и привреда, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића XII, Пријепоље, 137–153. Шаркић 2010 – Шаркић С. (2010): Правни положај Влаха и отрока у средњовековној Србији,Зборник радова Правног факултета 44/3, 37-51. Шкриванић 1974 – Шкриванић Г. (1974): Путеви у средњовековној Србији, Београд
Published
2019-01-27