THE CONTRIBUTION OF CHURCH ESTATE TO THE URBANIZATION OF MEDIEVAL SERBIA

  • Божидар Зарковић Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица Међународни центар за православне студије Ниш – Србија

Abstract

The appearance of church seigniorities in medieval Serbia may be followed from the time of Simeon (Stefan) Nemanja. This is certified by the Foundation Chart of the monastery of Hilandar, when this monastery got the estate in the surrounding of Prizren. Soon the Chart of Stefan the First Crowned followed, and other rulers of Serbia by which the previous ones were confirmed, and new ones were given. Numerous contributions made church estate during the existence of medieval Serbian state enlarge a lot, and it had different aspects. The most numerous were land estates, but there were donations of people in towns including cessions of rights, and incomes. Certainly, the greatest contribution to the urbanization was the formation of market places – settlements which appear in villages at church estates which, by the time, thanks to the economy which is more and more non-agrarian, try to become urban. The urbanization of medieval Serbia is the process which was being manifested in different ways, directions, intensity, and character. It got involved the whole country, and all settlements, not only urban ones. In science urbanization is considered as the degree of state development. Contrary to that, church is taken as traditional institution, and its action as static one, which is at first sight, in contradiction with the urbanization process. Nevertheless, the facts say that church estate had a great share in the urbanization process in medieval Serbia. The contribution of church estate in the urbanization process of medieval Serbia may be followed in two ways: direct, and indirect. The direct contribution is characterized in settlements formation in which non-agrarian economy takes more space, and tries to be dominant. Such settlements were market places, which are to be encountered in monasteries’ estates from the time of Stefan Nemanja, and building of the monastery of Hilandar. This monastery, bearing in mind the size, and scattering of the estate, had many market places. Whether some church/monastery market place would have bigger or lower development depended on many factors: vicinity of other urban centre, natural conditions, geographic position, economic activity, political circumstances etc. The greatest urban development among Hilandar’s market places had Gornja (today Velika) Hoča, which was evidenced by a large number of churches – twelve. Unfortunately, this market place could not develop into a significant urban centre due to many reasons. Some of them are the following: the vicinity of Prizren, and unfavourable political circumstances after Maritsa’s battle in 1371. Prijepolje experienced a significant development, but it cannot be said for this market place to have belonged only to the monastery of Mileševa, but it was developed as caravan station as well – the place where caravans were transhipping their goods. The development is due to geographic position on the way to the northern Serbia, which became actual after the breakthrough of Turks in southern parts of Serbian countries. „Guilt“ for weaker development of church market places is to be found in the behaviour of rulers who, wishing to ensure greater contribution to monastery/church, give them market places in the existent urban centres (Prizren, Skoplje, Štip etc.) where the concentration of people is greater, so that they neglect settlements within church estate. The indirect contribution to the urbanization is characterized by the support of some economic activities, which indirectly contribute to the urbanization process. These are, first of all, activities contributing to the commerce development, which have impact on the economy development, and engagement of people in non-agrarian professions. The most important activity which was developed within church estate was the hold of panadjur (village fair) – holy day on church/monastery.
202
The contribution of church estate to the urban development of medieval Serbia is important, and larger from the foundation, and “hold” of market places, and village fairs hold on temple’s holy day. Unfortunately, the invasion of Turks from the second half of the 14th century not only did it interrupt of the urban development, but it destroyed some documents speaking on that as well.

References

Извори
ВИИНЈ I (1955): Византијски извори за историју народа Југославије. том I, Београд: Византолошки институт САНУ. ВИИНЈ II (1959): Византијски извори за историју народа Југославије. том II, Београд: Византолошки институт САНУ. Ивановић, М. (2014): „Хрисовуља краља Стефана Душана којом хиландарском пиргу Хрусији поклања Цркву Св. Богородице у Липљану“, у: Стари српски архив. 13, 33–64. Ковачевић, Љ. (1890): „Светостефанска хрисовуља“, у: Споменик. IV, 1–30. Korablev, B. (ed) (1915): „Actes de l’Athos V, Actes de Chilandar. Deuxième partie: Actes Slaves“, у: Византийский временик, 19, 369–568. Kurtscheid, B. (1951): Historia iuris canonici: ab ecclesiae fundatione usque ad Gratianum: ad usum scholarium. Historia institutorum. Romae: Officium Libri Catholici. Miklosich, F. (20063): Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii. Београд: Српска школска књига, Филозофски факултет. Мишић, С. (1993): „Повеља цара Стефана Душана Манастиру Светог Петра Коришког из 1355. године“, у: Историјски гласник. 1–2, 121–133. Мишић, С, Суботин Голубовић, Т. (2003): Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт. Младеновић, А. (2003): Повеље кнеза Лазара. Београд: Чигоја штампа. Мошин, В, Ћирковић, С, Синдик, Д. (прир) (2001): Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. књ. I, Београд: Историјски институт. Новаковић, С. (1912): Законски споменици српских држава средњег века, Београд: Српска краљевска академија. Pulaha, S. (1974): Defteri i regjistrimit të Sandxakut të Shkodrës i vitit 1485. Tiranë: Akademia e Shkencave e RPS të Shqipërisë, Instituti i Historisë. Стојановић, Љ. (1902): Стари српски записи и натписи. књ. I, Београд: Српска краљевска академија.
198
Стојановић, Љ. (1927): Стари српски родослови и летописи. Београд: Српска краљевска академија. Theiner, A. (1863): Vetera monumenta Slavorum meridionalium, historiam illustrantia, maximam partem nondum edita ex tabulis Vaticanis, depromta et collecta. Tomus 1, ab. Augustino Theiner, Zagrebiae: Academia scientiarium et atrium Slavorum meriodinalium.
Литература
Антоновић, М. (2003): Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIVи XV веку. Београд: Историјски институт. Badurina, A. (1978): „Uloga samostana u urbanizaciji jadranske obale“, Peristil, zbornik radova iz povijesti umetnosti, vol. 21, no. 1, 131–134. Badurina, A. (1990): Uloga franjevačkih samostana u urbanizaciji dubrovačkog područja, Zagreb: Institut za povijesne znanosti Univerziteta u Zagrebu – Odjel za povijest umjetnosti, Kršćanska sadašnjost. Благојевић, М. (2001): Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ. Благојевић, М. (1979): „Закон светога Симеона и светога Саве“, у: Сава Немањић – Свети Сава, историја и предање. Београд: САНУ, 129–136. Благојевић, М. (2006): Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII–XV век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Бојанин, С. (2005): Забаве и светковине у средњовековној Србији, од XII краја до краја XV века. Београд: Историјски институт. Бојанин, С. (2004): „Средњовековна светковина између приватног и јавног“, у: Приватни живот у српским земљама средњег века. Београд: Clio, 246–279. Бојанић, Д. (1979): „Два прилога историји Пријепоља и његове шире околине у XVII веку – I O тргу и саборима код манастира Милешеве“, у: Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића. VII, 97–103. Веселиновић, А. (1987): „Североисточна Србија у средњем веку“, у: Историјски гласник. 1–2, 43–73. Динић, М. (1978): „Браничево у средњем веку“, у: М. Динић, Српске земље у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 84–112. Живојиновић, М. (1998): „Властелинство манастира Хиландара у средњем веку“, у: Манастир Хиландар. Београд: Галерија САНУ, 71–90. Живојиновић, М. (1986): „Хиландар и пирг у Хрусији“, у: Хиландарски зборник. 6, 59–82. Živković, T. (2008): „Constantine Porphyrogenitus` Kastra oikoumena in the Southern Slavs Principalities“, у: Историјски часопис, 57, 9–28. Живковић, Т. (2004): Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Београд: Историјски институт, Службени гласник. Зарковић, Б. (2013): „Велика Хоча и зачеци црквеног властелинаства у Метохији“, у: Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, год. 43, бр. 2, 121-138. Зарковић, Б. (2007): „Светостефанска повеља као извор за историју рударства“, у: Манастир Бањска и доба краља Милутина. Ниш – Косовска Митровица – Манастир Бањска: Центар за црквене студије, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Манастир Бањска, 73–80.
199
Зарковић, Б. (2015): „Структура црквених поседа у средњовековној Србији“, у: Црквене студије, 12, 357-371. Зарковић, Б. (2017): Тргови и урбанизација Србије у средњем веку. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Зарковић, Б. (2002): Хотачка метохија. Први хиландарски посед у Србији, Лепосавић – Косовска Митровица: Институт за српску културу, Филозофски факултет Универзитета у Приштини. ИСН I (1981): Историја српског народа. књ. I, Београд: Српска књижевна задруга. Јанковић, М. (1985): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд: Народна књига, Историјски институт. Јанковић, М. (1984): „Липљанска епископија и Грачаничка митрополија“, у: Историјски часопис. XXIX–XXX, 27–37. Јиречек, К. (1990): Историја Срба. књ. II, Београд: Змај. Калић, Ј. (1992): „Словени и византијско урбано наслеђе“, у: Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век), Смедерево – Београд: Музеј у Смедереву, Оделење за историју Филозофског факултета, 21–34. Калић, Ј. (2013): „Епископски градови Србије у средњем веку“, у: Зборник радова Византолошког института. L, 433–447. Крстић, A. (2006): „Поседи манастира Дренче и Ждрела у Браничеву из времена кнеза Лазара“, у: Историјски часопис. LIII, 123–131. Kostić, C. (1973): Sociologija grada. Beograd: Centar za analizu i projektovanje prostornih sistema – ISPU. Lukić, R. D; Pečujlić, M. (red) (1982): Sociološki leksikon. Beograd: Savremena administracija. Mamford, L. (2001): Grad u istoriji, njegov postanak, njegov izgled, njegovo menjanje. Beograd: Book Marso. Марковић, В. (1925): „Ктитори, њихове дужности и права“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 5, 100–125. Mimica, A. Bogdanović, M. (prir) (2007): Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike. Мишић, С. (2007): „Градови и тргови горњег Полимља у средњем веку (проблем деурбанизације и урбанизације)“, у: Милешевски записи. бр. 7, 119–125. Мишић, С. (ред) (2010): Лексикон градова и тргова српских средњовековних земаља према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Мишић, С. (1989): „Поседи манастира Светог Петра Коришког“, у: Историјски гласник. 1–2, 39–54. Мишић, С. (1996): Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing. Младеновић, С. (2013): Крушевска Метохија. Хиландарски посед у Хвосну. Ниш: Центар за црквене студије. Новаковић, С. (1912): „Охридска епископија у почетку XI века. Хрисовуље цара Василија II 1019. и 1020. год“, у: С. Новаковић, Списи из историјске географије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 59–103. Пеинтер, С. (1997): Историја средњег века (284–1500), Београд: Clio. Pirenne, H. (1958): Privredna povijest evropskog zapada u srednjem vijeku. Sarajevo: Veselin Masleša.
200
Pirrene, H. (19743): Medieval cities. Their origins and the revival of trade. Princeton: Princeton University Press. Симић, В. (1958): „Рејонизација и карактеристике средњовековне рударске делатности у области Копаоника“, у: Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања. 15, 375–381. Spaho, F. (1980): „Nekoliko turskih dokumenata o manastiru Mileševo“, у: Prilozi za orjentalnu filologiju. 28–29, 370–371. Спремић, М. (1994): Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: СКЗ. Тodorović, А. (1965): Uvod u sociologiju grada. Beograd: Vuk Karadžić. Томовић, Г. (2003): „Жупа Љубовиђа“, у: Краљ Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт, 47–63. Топографска карта, Секција Иванград 4 (628–4), Р = 1:50 000. Троицки, С. (1935): Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији, Београд: Српска краљевска академија. Ћирковић, С. (1997а): „Католичке парохије у средњовековној Србији“, у: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium, 240–258. Ћирковић, С. (1998): „`Насељени градови` Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација“, у: Зборник радова Византолошког института. год. 7, 9–32. Ћирковић, С. (1997): „Натурална привреда и тржишна производња између XIII и XV столећа“, у: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium, 37–46. Ћирковић, С. (1997в): „Производња, занат и техника у Србији средњег века“, у: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Eqilibrium, 56–78. Ћирковић, С. (1974): „Студеничка повеља и студеничко властелинство“, у: Зборник радова Филозофског факултета, 12–1, 311–319. Ћирковић, С, Михаљчић, Р. (прир) (1999): Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. Ћук, Р. (1989): „Прилог проучавања рударства на Копаонику у средњем веку“, у: Историјски гласник. 1–2, 23–27. Чанак Медић, М. (1980): „Етапе у изградњи Ђурђевих Ступова у Будимљи“, у: Зограф. 11, 27–28.
Published
2019-01-27