ХРИШЋАНСТВО И ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛИЗМА
Abstract
Хришћанствo се због посебног односа према породичном, националном и друштвеном идентитету верних често посматра као погодно тле за ширење глобалистичке визије света. Неоснованост таквих поставки показује се упоредном анализом православља и религијске потке глобалистичког синкретизма. И док је хришћанска историја, од Педесетнице па надаље, означила крај духовном вавилонском ропству многих народа (Дап. 2,17), јер је водила преображају незнабожаца (e;qnoj) у народ Божији (lao.j tou/ Qeou/), глобалистичка визија света у наше време надахњује се супротном идејом, која води грађењу новог Вавилона. Ради остварења глобалистичких планова новог светског поретка, не само што многи људи губе идентитет, него се и читави народи лишавају своје посебности, губљењем језика и других обележја. Анализом досадашњих ефеката глобализације и њиховом пројекцијом у будућности, стиже се до сазнања да ни на који начин није могуће постићи компромис између православља и глобализма. Не може се уједно бити и „грађанин света“ и имати живљење на небесима (Филипљ. 3, 20). Немогуће је бити становник глобалног села и житељ Небеског града, јер није могуће служити Богу и мамону (Мт. 6,24).
References
Сад 2003.
Veber Max, Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo 1989.
Григорије Богослов, Празничне беседе, (превео са грчког еп. Атанасије
Јевтић), Требиње–Врњачка Бања 2001.
Јанулатос Анастасије, Глобализам и Православље, Београд 2002.
VIwa,nnou Damaskhnou/(Bi,oj Barlaa,m kai. VIwa,saf(EПE 10, Qessaloni,kh 1991.
Кардамакис Михаил, Православна духовност, (прев. са грчког З. Пено),
Манастир Хиландар 1996.
King Hans, Projekt svjetski etos, Velika Gorica 2003.
Крстић Данило, Предговор у књизи Милана Д. Милетића, Извори – роман о
Немањи и Светом Сави, Манастир Сланци 2002.
Трифуновић Ђорђе, Стара српска књижевност, Београд 1994.
http://www.dadalos.org/globalisierung_sr/grundkurs_5.htm. Преузето 25. 3. 2010.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
