MRAMORNICI OF THE SAINT SAVA FROM ŽIČA: STONE WORKERS OR MEMORIALS BUILDERS?

  • Александра Фостиков Историјски институт Београд, Београд – Србија

Abstract

As a special name for the stone craftsman, in the narrative sources the word “mramornik” (marble craftsman) appears. It is adopted from the Greek languageand can be interpreted differently. The facts about marble craftsmen who came from Greek territory / Constantinople, at the invitation of St. Sava from the opus of Theodosius, opened a debate on the meaning of wordsmramornik in the literature, as about the arrival time of those and from which place they came. At the same time the information about gathering stonecutters (kamenosječaca) for the building of the Decani monastery from the work of Camblak led to opinion that the functions of the marble craftsmen were same as those of stone workers. Recent studies indicate that in the work of the marble craftsmen actually belonged wide range of activities. And that mramornici could be divided within themselves: on those less skilled and those more skilled sculptors of marble, who worked on decorative elements. In that context the double mentions of mramornici maybe also should be observe in future. First group maybe worked with masons on non movableconstruction, second worked on ornamental and some interior parts. In addition, comparison of the sources about the coronation of the Byzantine rulers from different periods, allows the possibility that the name itself represented also the sort of synonym of the older term - mnemoralios - builders of the mausoleum and maker of the sarcophagus and tomb. Perhaps by the same way the term was integrated in local toponymy.

References

Извори и литература
Алексић, В. Г. (2012): Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. до 1395. године, Београд. Докторска дисертација у рукопису, доступна на: https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6086/bdef:Content/get (09.09.2015.). Андрејић, Љ.; Костић, С. (2005): Прилог библиографији камен у животу, обичајима и веровањима нашег народа, Гласник етнографског музеја 69, 231-331. Blair, J.(1991): Purbeck Marble, in: English Medieval Industries: Craftsmen, Techniques, Products, eds. J. Blair, N. Ramsay, Cambridge, 81-106. Божанић, С.(2011):Ороними у српским средњовековним повељама – њихов помен у функцији пограничног ентитета простора, Истраживања 22, 117–130. Bouras, C. (2002): Master Craftsmen, Craftsmen, and Building Activities in Byzantium, in: The Economic History of Byzantium. From the Seventh through the Fifteenth Century, II, еd. A. E. Laiou, Dumbarton Oaks Studies, Dumbarton Oaks Research Library and Collection Washington,D.C. in three volumes as number 39 in the series Dumbarton Oaks Studies, Dumbarton Oaks, 539-554. Великия Минеи Четии собранныя российским митрополитом Макарием (1880): Вып. 6. Октябрь, дни 19-31, СПб. Вукомановић, А. (1858):Грађа за исторію народа и кнъижевности српске: Повѣсть wть битиїа и о царствихь васехь родовь, Гласник ДСС 10, 211-277.
19 Кесић Ристић 2001, 131-136. 20 У том случају можда убудуће треба размотрити и одакле би Теодосије могао да преузме дати назив у том контексту.
141
Greenhalgh, M. (2009): Marble Past, Monumental Present: Building With Antiquities in the Mediaeval Mediterranean, Brill. Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, прир. Р. Маринковић, прев. Л. Мирковић, СКЗ, Београд. Erdeljan, J.(2011): Studenica: An identity in marble, Зограф 35, 93-100. Ercegović-Pavlović, S. (Srpanj 1980): Kasnoantička tradicija u srednjovjekovnim nekropolama, Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu 12-13 No.1, 171-180. Житије Стефана УрошаТрећег, списано Георгијем монахом (1859): Издао Ј. Шафарик, Гласник ДСС 11, 35-94. Жикић,С. (2007): Српски средњовековни намештај, Задужбина Андрејевић, Београд. Ивић, П.; Грковић, М. (1976): Дечанске хрисовуље, Нови Сад. Кесић Ристић, С.(2001): Дечанска сцена "Полагања Христовог тела у гроб" и сахрањивање у средњовековној Србији, Гласник Српског Археолошлог Друштва 17, 129136. Knoop, D.; Jones, G. P. (1967): Mediaeval Mason: An Economic History of English Stone Building in the Later Middle Ages and Early Modern Times, Manchester U.P. Лексикон српског средњег века (1999): Ур. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд,. Leontios' von Neapolis (1893): Leben des heiligen Johannes des Barmherzigen, Erzbischofs von Alexandrien, ed. H. Gelzer, J.C.B. Mohr (P. Siebeck), Freiburg i. B. Und Leipzig. Лома,А. (2009): Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?, Јужнословенски филолог 65, 89–99. Лома, А. (2013): Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању опште словенских именословних образаца, САНУ, Београд. Majeska, G. P.(1984): Russian Travelers to Constantinople in the Fourteenth and Fifteenth Centuries, Dumbarton Oaks. Мандић, К.(1928): Из долине Кашка-Дарје у Самарканд, Нови бехар 24, Сарајево, 400-404. Miklosich,F.(1866): Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum: emendatumauctum, Vindobonae 1862 – 1865,G. Braumueller. Милићевић, М. Ђ. (1876): Кнежевина Србија, Београд, 654. О коронацiи греческаго императора Мануила Палеолога и его супруги в 1392. г. (1883. Январь-Март): Чтения в Императорском Обществе Истории и Древностей Российских при Московском Университете. Книга первая, 19-24. Петровић, В.(2014): Друштвена и просторна структура српских градских насеља у позном средњем веку, Филозофски факултет, Београд (докторска теза у рукопису), Библиотека Одељења за историју, Филозофски факултет: ISDD 247. Поповић, С. (1994): Крст у кругу: архитектура манастира у средњовековној Србији, Београд. Пурковић, А. (1985): Српска култура средњег века, Острог. Радан – Јовин, М.(1979): Студеница, Саопштења XII. Радичевић, Д.; Цицовић, А. (2013): Нова истраживања средњовековних налазишта на Руднику, Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама, ур. В. Филиповић, Р. Арсић, Д. Антоновић, Београд: Српско археолошко друштво; Ваљево: Завод за заштиту споменика културе, 237-248.
142
Радић,Р. (2011): Цариград у српским средњовековним изворима, Радови часопис за хуманистичке и друштвене науке 14, 13-48. Reinert, S. W.(2001): Political dimensions of Manuel II Palaiologos' 1392 marriage and coronation: some new evidence, in: Novum Millenium. Studies on Byzantine History and Culture dedicated to Paul Speck, eds. C. Sode, S. Takács, Ashgate, Aldershot, 291–303. Russell,B. (2013): The Economics of the Roman Stone Trade, OUP Oxford. Cимић, В.(1956): Резање мермера у Студеници и Чемерном, Гласник Етнографског музеја 19, Београд, 273-290. Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ур. С. М Толстој, Љ. Раденковић, Београд, 2001. Срезневский, И. И. (1893, 1902): Материалы для словаря древнерусского языка по письменным памятникам, т 1,СПб; т. 2, СПб. Срећковић, П. С. (1900): Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку, Споменик САН 36. Стевовић, И.(2014): Једна хипотезао најстаријем раздобљу Жиче, Зограф 38 45–58. Теодосије (1860): Живот светог Саве. Написао Доментијан (односно Теодосије), ед. Ђ. Даничић, Биоград. Теодосије (1988): Житија, прир. Д. Богдановић, СКЗ, Београд,. Тодић, Б.(1990/91), Иконогрофска истраживања жичких фресака XIII века, Саопштења XXII-XXIII,25-40. Тодић, Б. (2017): О времену и разлозима писања Теодосијевог Житија светог Саве, ПКЈИФ 83, 3-20. The Life of St. John the Almsgiver (1948): Three Byzantine Saints: Contemporary Biographies of St. Daniel the Stylite, St. Theodore of Sykeon and St. John the Almsgiver, trans. E. Dawes, and introductions and notes by N. H. Baynes, London. Fischer, M. I. (1994): Historical and philological observations on Marmorarii in Byzantine Palestine in the light of two Greek inscriptions, Mediterranean Language Review 8, Harrassowitz Verlag, Wiesbaden, 20-40. Цамблак, Г.(1989): Књижевни рад у Србији. Приредио Д. Петровић. На савремени језик превели Л. Мирковић, Д. Богдановић, Ђ. Трифуновић, Д. Петровић. Београд, СКЗ. Чанак Медић, М. (1997): Дело мраморника Светога Саве у Жичи, Спаљивање моштију Светога Саве : 1594-1994 : зборник радова,Београд : Свети архијерејски синод Српске православне цркве, [тј.] 1998 (Београд : Штампарија Српске патријаршије), 113– 131. Чанак-Медић, М.; Поповић, Д.; Војводић, Д.(2014):Манастир Жича, Београд : Републички завод за заштиту споменика културе, (Београд : Публикум) [фотографије Бранислав Стругар ... [и др.] ; цртежи, карте и акварели Драгана Милисављевић ... [и др.]]. Ћирковић, С. М. (2000): Жича као архијерејско седиште, у : Манастир Жича: зборник радова, Краљево, 11-15. Шпадијер, И. (2010): Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца, ПКЈИФ 76, 3-16. Štih,P.(2012): Ustoličevanje koroških vojvod med zgodovino in predstavami. Problemi njegovega izročila, razvoja in potekak ot tudi njegovo razumevanje pri Slovencih, Zgodovinski časopis 66-3/4 (146) 306–343. Шупут, М.(1985): Мраморници у Жичи, Зборник за ликовне уметности МС 20
Published
2019-01-27