ЦРКВЕНА ИМОВИНА И КТИТОРСКА ДЕЛАТНОСТ СРПСКИХ ВЛАДАРА ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА

  • Драгана Јањић Институт за српску културу, Приштина/Лепосавић - Србија

Abstract

Апстракт: У средњовековној српској држави Црква је заузимала врло значајно место. Она је прожимала целокупну структуру немањићке државе. Подаци који се односе на црквену имовину према њиховој намени су разноврсни. Имовина цркве није само употребљавана за строго црквене потребе, већ и у добротворне сврхе, за болнице, преписивачку делатност и у просветне сврхе. Заштита и отуђење црквене имовине била је у домену самих владара као њених ктитора и дародаваца. Даривање цркве била је њихова дужност и саставни део владарских обавеза, али и пут према вечности и средство да подигне свој углед и увећа своју моћ.

References

Извори
Византијски извори за историју народа Југославије IV, (1971). Београд. Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских. Службе.
Београд.
Доментиан (1938): Животи Светога Саве и Светог Симеона. Београд. Законоправило Светога Саве (2004): Жича.
Corpus Juris Civilis pandectis institutionibus, codice et Novelles (1663): Amsterdam-Lugd. Batavorum.
Korablev, Basile (1915): Actes de Cilandar, II. у Византиійскій временикъ, 19. Санктпетербургъ.
Мирковић, Лазар (1934): „Скитски устав св. Саве“, у: Братство, 28. Београд,
52-67.
Мирковић, Лазар (1935): Хиландарски типик светога Саве. Београд, 1935. Miklosich J. M. Franciscus (1860): Acta et Diplomata graeca maedii aevi sacra et profana, I, Vindobonae.
Petit, Louis (1911): „Actes de Chilandar“, I. у: Византиійскій временикъ, 17, Санктпетербургъ.
Свети Сава (1988): Сабрана дела. Београд.
Соловјев, Александар (1925): „Хиландарска повеља Стефана (Првовенчаног) из године 1200-1202“, у: Прилози за књижевност, језик историју и фолклор, V. Београд, 66-70.
Стефан, Првовенчани (1988): Живот Симеона. Сабрани Списи. Београд. Теодосије (1988): Житија. Београд.
Литература
Глумац, Душан, (1946): „Српске задужбине у Палестини“, у: Гласник Српске православне цркве, бр. 10, 11, 12, Београд, 239-255.
Гранић, Филарет (1935): „Црквено правне одредбе Хиландарског типика св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционарима“, у: Богословље, 2-3, год. X, Београд, 171-188.
Грујић, Радослав (1936): „Палестински утицај на Св. Саву“, у: Светосавски зборник, I, Београд, 279-312.
Димитријевић, М. Стева (1933): Поклоничка (хаџијска) путовања. Београд. Дионисије (1930): „Манастири у Палестини“, у: Духовна стража, 2. Сомбор, 113-121.
Дучић, Нићифор (1887): „Свети Арханђели манастир у Јерусалиму“, у: Годишњица Николе Чупића, IX, XXIV, Београд, 235-242.
Ђорђевић, Р. Тихомир (1925): Српске светиње у Палестини. Скопље.
Јиречек, Константин (1978): Историја Срба, I. Београд.
Кисас, К. Сотириос (1980): „Српски средњовековни споменици у Солуну“, у: Зограф, 11, Београд, 29-43.
Кисас, К. Сотириос (1991): „Данило II и солунска околина. Белешке о византијско-српским односима почетком XII века“, у: Архиеископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти. Децембар 1987. Српска академија наука и уметности. Београд, 29-41.
Живојиновић, Мирјана (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку.
Београд.
Живојиновић, Мирјана (1975): „Болница краља Милутина у Цариграду“, у: Зборникрадова византолошког института, 16, Београд, 105-117.
Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима светог Саве у Солуну“, у: Историјски часопис, XXIV, Београд, 63-72.
Живојиновић, Мирјана (1978): „Манастир Хиландар и Милеје“, у: Хиландарски зборник, 4, Београд, 7-14.
Живојиновић, Мирјана (1979): „Ктиторска делатност светога Саве“, у: Сава Немањић-Свети Сава, историја и предање, децембар 1976, Београд, 15-25.
Максимовић, Љубомир (1981): „Почеци освајачке политике“. Историја Српског народа, 1, Београд, 437-461.
Марковић, Василије (1925): „Ктитори, њихове дужности и права“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 5, Београд, 100-124.
Милаш, Никодим (1890): Православно црквено право. Задар.
Милаш, Никодим (1902): Православно црквено право. Мостар.
Милаш, Никодим (1908): Грчко-римско законодавство о црквеној имовини.
Београд.
Милаш, Никодим (2004): Правила православне цркве с тумачењима, 1. Београд-Шибеник.
Мијовић, Павле (1968): „О грађевинама краља Милутина у Солуну“, у: Старинар, XVIII, Београд, 233-237.
Мирковић, Лазар (1963): „Нешто о византијским и српским болницама у средњем веку“, у: Гласник СПЦ, бр. 10, год. XLIV, Београд, 384-391.
Ненадовић, Сслободан (1967): „Подни мозаици цркве краља Милутина у Хиландару“, у: Зборник Ликовне Уметности, 3, Београд 75-84.
Ненадовић, Слободан (1974): „Архитектура Хиландара, Цркве и параклиси“, у: Хиландарски зборник, 3, Београд, 85-195.
Павловић, Леонтије (1951): „Српске манастирске болнице у доба Немањића“, у: Зборник православног богословског факултета, 2, Београд, 555-566.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865-1459). Београд.
Поповић, В. Радомир (1991): Црквена имовина у Немањићкој Србији.
Београд.
Радојичић, Сп. Ђорђе (1936): „Зашто је Студеница посвећена св. Богородице Благодетелници“, у: Богословље, 11, св. 3-4, Београд, 1-16.
Розов, Владимир (1920): „Странице из живота светога Саве (Свети Сава и Света Земља)“, у: Споменик СКА, LXIX, Београд, 95-105.
Слијепчевић, Ђоко (1991): Историја Српске православне цркве, 1. Београд. Троицки, Сергеј (1953): „Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији“, у: Глас Српсле Краљевскр Академије, CLXVIII, Београд, 79-133.
Ћоровић, Владимир (1928): Списи св. Саве. Београд-Ср. Карловци.
Ћоровић, Владимир (1985): Света гора и Хиландар. Београд.
Христу К. Панајотис (1986): „Манастир Пресвете Богородице Евергетидске у Цариграду“, у: Осам векова Студенице, Зборник радова. Београд, 61-73.
Цитуриду, Ана (1979): „Манастир Филокал у Солуну“, у: Сава Немањић - Свети Сава историја и предање, децембар 1976, Београд, 263-268.
Published
2014-10-20