ХАЈДЕГЕРОВО ТУМАЧЕЊЕ ХРИШЋАНСКЕ РЕЛИГИОЗНОСТИ У ПОСЛАНИЦАМА СВ. АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА

  • Горан Ж. Ружић Филозофски факултет, Ниш - Србија

Abstract

Ова студија има за свој непосредни предмет одељке из Хајдегерове (Heidegger) „Феноменологије религиозног живота“, који се баве темељним одредбама прехришћанске и хришћанске религиозности. Међу тим кључним појмовима Хајдегер издваја појам parousia, не само као хоризонт коначно - временског поновног (другог) доласка Христоса, већ у значењу kairosa-a који као при- суство укида chronos коначног света, односно завршава његову коначност као неконачност (1. Сол 4,13-18 и 5,1-2). Хајдегер сматра да је у Посланицама Солуњанима одлучујуће разумевање световног односа Св. Павла према Солуњанима, што акцентуира ситуацију Св. Павла из које треба да проистекне решење проблема знања које припада фактичности хришћанског животног искуства која је у свом „шта?“ и „како?“ зависна од склопа извршења (реализације) хришћанске егзистенције.

References

Getman-Zifert, Anemari (1976): Značaj bivstva i vremena za zasnivanje teologije, видети у зборнику: Rani Hajdeger. Beograd: Vuk Karadžić.
Derida, Žak (1976): Ousia i gramme, видети у зборнику: Rani Hajdeger. Beograd: Vuk Karadžić.
Свето писмо (2007), Београд: Свети Архијерејски Синод Српске
православне цркве.
Hajdeger, Martin (2007): Bitak i vreme. Beograd: Službeni glasnik.
Heidegger, Martin (2004): Fenomenologija religioznog života. Zagreb: Demetra. Heidegger, Martin (2008): Prilozi filozofiji (iz dogođaja). Zagreb: Naklada Breza.
Published
2014-09-01