ТЕРТУЛИЈАНОВЕ ТЕЗЕ О СВЕДОЧАНСТВУ ДУШЕ

  • Слађана Ристић Горгиев
Keywords: душа, сведочанство, искуство, савест, Бог

Abstract

Тертулијан не узима изведене рационалне доказе у разматрању
природе душе, него се позива на универзално искуство њеног садржаја. Сведочанства
душе су по њему истинитија онолико колико су једноставнија и природнија. Он
поставља неколико теза које се могу сагледати читањем садржаја душе: најпре то
да душа у себи самој осећа идентитет и неподељени интергритет, затим савест која
опомиње душу и на крају природни страх од смрти, који се не може ничим утешити
или затајити. Извор ових садржаја душе налази се у интуитивној спознаји вечности
света и вечности Бога од кога је душа и створена.

References

Аристотел (1965): Органон. Београд: Култура
Dils, Herman (1983): Predsokratovci. Empedokle. Heraklit. Zagreb: Naprijed
Епикур (2005): Основне мисли. Београд: Дерета
Мајоров, Г. Г. (1982): Формирање средњовековне филозофије. Београд: Графос
Platon (1975): Država. Beograd: BIGZ
Platon (1979): Teetet. Zagreb: Naprijed
Плотин (1982): Енеаде. Београд: Графос
Tertulliani (1952): De Testimonio Animae. Published by Leiden: E. J. Brill
Тертулијан, О сведочанству душе, http://www.pravoslavni-odgovor.com/
Crkva_Hristova/svedocanstvo_Tertulijan.htm
Published
2019-10-10