БИЉЕШКЕ О СЛОБОДИ ИСПОВИЈЕДАЊА ХРИШЋАНСКЕ ВЈЕРЕ У ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ

један примјер с краја III и из прве половине IV вијека

  • Глигор М. Самарџић
Keywords: слобода, хришћанство, мозаици, Горња Мезија, Главник, Пољанице, Vindenis, корито ријеке Лаб, Косово и Метохија.

Abstract

У раду се презентују подаци о слободи (грч. ἐλευθερία; лат. libertas)
исповиједања хришћанске вјере у Горњој Мезији. У њему се наводи да се између бројних
религија, у којима су људи тражили спасење и ослобађање из својих овосвјетовних
невоља, као изразита религија спаса појављује хришћанство. У другој половини XX
вијека приликом истраживања у кориту ријеке Лаб у атару села Главник (Косово и
Метохија), на локалитету Пољанице (претпоставља се као римска путна станица
Vindenis), на имању Имера Исљамија, откривена је већа, репрезентативна грађевина с
краја III и почетка IV вијека. Истражена је површина од 204 м² и откривено неколико
просторија веће грађевине. У њима су пронађени фрагменати фресака и мозаика на
којима су се очувале симболичне представе под којима се крију симболи до тада још
непризнатог хришћанства. Откривени мозаици и фрагменти фресака се датирају у
крај III и почетка IV вијека, временски прије званичног признавања хришћанства или
непосредно по објављивању Миланског едикта 313. године. Нађени су остаци римског
насеља и некрополе, на којој је откривено укупно 169 гробова, од чега 132 припада
инхумираним, а 37 спаљеним покојницима. Истраживања у кориту ријеке Лаб у атару
села Главник, на локалитету Пољанице, указују да се хришћанство рано учвршћује,
што упућује на јак утицај Истока и слободу његовог исповиједања на овом подручју.

References

Dio`s (1914): Roman History. London:еd. Earnest Caru.
Eusebius (1988): History of the Church. London:Penguin Group.
Inscriptions de la MésieSupérieure (1979). Vol. IV (ed. P. Petrović), Beograd, Centre
d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Inscriptions de la Mésie Supérieure (1982).Vol. VI (ed. B. Dragojević-Josifovska),
Beograd, Centre d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Лактанције (2011): О смрти прогонитеља. Београд: Висока школа – Академија
Српске Православне Цркве за уметност и консервацију (увод, превод и напомене
Милена Милин).
Livius, T. (1959): Historiae. London:еd. W. Heineman, Cambridge-Massachusets-
Harvard University Press.
Müller, C. (1916): Itineraria Romana. Römische Reisenwegeander Han Der Tabula
Peutingeriana, Stuttgart, Streckerund Schröder in Stuttgart.
Plinii, S. (1906): Naturalis Historiae. Lipsiae:еd. B. G. Teubner.
Polybius (1889): Histories. London and Nev York: Macmillanandco.
Полибије (1988): Историје I, II. Нови Сад: Матица српска (предговор, превод и
коментар: Маријана Рицл).
Ptolemaei, C. (1883 ): Geographia. Paris:еd. C. Müllerund C. P. Fischer, Firmin
Didot.
Ptolemäus (1990): Cosmographia. Stutgart:еd. Alfred, P. Zeller, Parkland.
Ravenatis (1860 ): Anonymi Cosmgraphia. Berlin:еd. M. Pinder–G. Parthey.
Strabonis (1852): Geographica. Lipsiae: ed. B. G. Teubneri.
Corpus in scriptionum Latinarum (1873): Consilio et auctoritate Academiae
litterarum regiae Borussicaeeditum, Voll. III. Berolini:еd. Th. Mommsen.



Литература



Bleicken, J. (1990): Povijest svijeta. Zagreb: Naprijed.
Бошковић, Ђ. (1928): „Римске рушевине код Грачанице“. у: Старинар IV, 269–

272.

Вулић, Н. / Premerstein, V. (1900): „Антички споменици у Србији“. у: Споменик
XXXVIII, 15–58.
Вулић, Н. (1931): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXI, 133–
135, 179–182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Вулић, Н. (1933): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXV, 3–91.
Вулић, Н. (1933). „Дарданци“. у: Глас СКА CLV, 63–76.



Вулић, Н. (1934): „Антички споменици наше земље“. Споменик LXXVII, 29–84.
Вулић, Н. (1938): „Географија Јужне Србије у античко доба“. Гласник Скопког
научног друштва XIX, 1–15.
Giljferding, A. (1859): Bosnia, Gercegovina i staraya Serbya. St. Petersbug.
Dobruna–Salihu, E. (2011): „Arhitektonski ostaci antičkih središta središnjeg dijela
Dardanije (Kosova)“. у: Histria Antiqua 20, 279–292.
Domaszewski, A. (1889): „Die Grenzenvon Moesia Superior undder Illyrische
Grenzzoll“. у: Archäologisch-epigraphische Mitteilungenaus Österreich-Ungarn XIII, 140–
145.




253

Domaszewski, A. (1902): „Die Beneficiarier posten unddier ömischen
Strassennetze“. у: Westdeutsche Zeitschriftfür Geschichteund Kunst XXI/2, 158–173.
Dušanić, S. (1977): „Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji“. у: Arheološki
vestnik 28 (1977), 163–179.
Dušanić, S. (1995): „Epigraphical Notes on Roman Mining in Dardania“. у: Starinar
XLV–XLVI, 27–34.
Dušanić, S. (2004): „The Princepsmunicipii Dardanorumand the Metallamunicipii
Dardanorum“. у: Živa antika LIV, 5–32.
Evans, A. (1885): „Researches in Illuricum, parts III and IV“. у: Westminster,
Archaeologia XLIX, 1–168.
Епископ Атанасије (Јевтић) (2013): „Свети Цар Константин и милански едикт“.
у: Видослов 20/бр. 58, Саборник Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске,
Манастир ТВРДОШ–Захумско–Херцеговачкa и Приморскa Епархија, 51–74.
Zippel, G. (1877): Dierömische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus, Leipzig, еd.
B. Teubner.
Ивановић, М. (1987): Црквени споменици XIII–XX век, Призрен–Београд,
Задужбине Косова.
Јастребов, J.(1904): „Stara Srbija i Albanija“. у: Споменик, XLI, 11, 66–68.
Jireček, J. (1951²): Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne. Sarajevo: Svjetlost.
Јоцић, М. (1982): „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији“. у: Нишки
зборник 11, 71–78.
Kanitz, F. P. (1892): „Römische Studien in Serbien I–II“,Wien, In Commissionbei F.
Tempsky.
Коваљев, Г. (1989/90): „Касноантичка палата у Неродимљу“. у: Старине
Косова књ. IX, 87–92.
Kojić, Lj. (1960–61): „Nalazi fresaka iz grobnice na Paniku“. у: Glasnik Zemaljskog
Muzeja u Sarajevu XV–XVI, 185–187.
Милин, М. (2002): „Новооткривени римски епиграфски споменици из Сочанице
(Kosovo)“. у: Старинар LII, 163–174.
Мирковић, М. (1960): „Римски пут Naissus–Scupi и станица Ad Fines“. у: Živa
antika X, 249–257.
Mirković, M. (1968): Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd:
Arheološko društvo Jugoslavije.
Mollinary, A. (1914): Die Römerstrassen in der Europaischen Türkei. Zagreb.
Mócsy, A. (1970): Moesia Superior – Gesellschaftund Romanisation in derrömischen
Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademia i Kiadó.
Папазоглу, Ф. (1964): „Дарданска ономастика“. у: Зборник Филозофског
факултета у Београду, књ. VIII–1, 49–75.
Papazoglu, F. (1969): Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo:
ANUBiH, knj. XXX CBIknj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988): „Илирска и дарданска краљевина; поријекло и развој,
структура, хеленизација и романизација“. у: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и
Албанци. Београд, САНУ, 145–173.
Петровић, В. (2006): „Римски пут Naissus–Lissus“. у: Лесковачки зборник XLVI,
17–38.
Петровић, В. (2007): Дарданија у римским итинерарима. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Петровић, В. (2008): „UNE NOUVELLE BORNE MILLIAIRE DÉCOUVERTE
SUR LAVOIE ROMAINE NAISSUS–LISSUS“. у: Старинар LVI, 367–376.


254

Паровић-Пешикан, М. (1982): „Античка Улпијана према досадашњим
истраживањима“. у: Старинар XXXII, 57–74.
Parović-Pešikan, M. (1985).„Ulpiana, S. Gračanica, Priština – antičko naselje“,
Arheološki pregled 24, 82–87.
Паровић-Пешикан, М. (1987): „Улпијана 1985–1986. године“. у: Гласник САД
IV, 136–142.
Паровић-Пешикан, М. (1989): „Античка Улпијана – истраживања 1987.
године“. у: Гласник САД V, 45–51.
Пешикан, М. (1986): „Стара имена из Доњег Подримља“. у: Ономатолошки
прилози VII, 1–119.
Popović, Lј. /Čerškov, E. (1956): „Ulpiana, Prethodni izvještaj o arheološkim
istraživanjima od 1954 do 1956. godine“. у: Glasnik muzeja Kosova i Metohije I, 319–327.
Поповић, Р. (1997): Васељенски сабори – одабрани документи. Србиње–
Београд–Ваљево: Хришћанска мисао (допуњено издање).
Сајловић, М. (2011): Милански едикт у контексту реформи III и IV века.
Београд: Висока школа –Академија Српске Православне Цркве за уметност и
консервацију.
Самарџић, Г. (2006): „Два примјерка античког новца са Косова и Метохије“. у:
З. Аврамовић (прир. и ур.), Историја и књижевност Срба Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 9–19.
Самарџић, Г. (2007): „Један примјерак античког новца са Косова и Метохије“,
у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Друштво и култура Срба са Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици, 31–39.
Самарџић, Г. (2008): „Цар Костанције II и два примјерка његова новца са
Косова и Метохије“. у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Прошлост, садашњост и будућност
Срба са Косова и Метохије, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета
у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 9–17.
Самарџић, Г. (2010): „Косово и Метохија кроз нумизматичке налазе у првој
половини IV вијека“. у: Д. Маликовић (прир. и ур.), Косово и Метохија у
цивилизацијским токовима, књ 3, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 41–51.
Samardžić, G. (2012): „Communication Routes and Settlements in Kosovo and
Metohija in oldItineraries (from Antiquity to the Ottoman Period)“, у: Б. Јовановић (ур.),
Косово и Метохија 1912–2012, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 651–672.
Самарџић, Г. (2015): „Биљешке о путној станици и насељу Vindenisна
комуникацији Naisus–Lisus (један примјер из прве половине IV вијека)“. у: Зборник
радова Филозофског факултета XLV (01), 69–78.
Hegel, G. V. F. (2006): Filozofija Istorije. Beograd: Fedon.
Томовић, Г. (1990): „Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења
Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији“. у: Косовско-метохијски зборник 1,
63–78.
Томовић, Г. (2007): „Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века“.
у: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са
измештеним седиштем), 47–59.
Fidanovski, S. (1985): „Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola“. у:
Arheološki pregled 24, 100–103.




255

Fidanovski, S. (1986): „Poljanice / Glavnik – kasnoantičko naselje“. у: Arheološki
pregled 25, 173.
Фидановски, С. (2007): „Античко насљеђе Косова и Метохије“. у: А. Бачкалов
(ур.), Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са измештеним
седиштем), 95–118 .
Фидановски, С. (1998): „Римски и рановизантијски период“. у: Н. Тасић (прир.
и ур.), Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I–II,
Београд, САНУ – Музеј у Приштини, 258–349 .
Цермановић-Кузмановић, A. (1975): „Југословенске земље на Птоломејевој
карти“. у: Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 11–26.
Čerškov, E. (1957): „Ulpiana, prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1957. godini“. у: Glasnik muzej Kosova i Metohije III, 321–324.
Čerškov, E. (1957): „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i
Metohiji u rimskom periodu“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije II, 65–86.
Čerškov, Е. (1959–1960): „Ulpiana, Kratak izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1959. godini“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije IV–V, 371–379.
Čerškov, Е. (1969): Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije.
Čremošnik, I. (1960–61): „Prethodna istraživanja na rimskom lokalitetu na Paniku“.
у: Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu XV–XVI, 173–182.
Čremošnik, I. (1974): „Prvi tragovi kršćanstva na nalazima vile u Paniku“. Situla
XIV–XV, 243–247.
Čremošnik, I. (1976): „Rimsko naselje na Paniku kod Bileće“. Glasnik Zemaljskog
muzeja u Sarajevu XXIX, 41–164.
Шкриванић, Г. (1975): „Југословенске земље на Појтингеровој табли“. у:
Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 29–55.
Published
2019-10-10