ОБРАЗЬ КОД СВЕТОГА САВЕ ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКИ ОГЛЕД

  • Виктор Савић
Keywords: Свети Сава Српски, образь, лексичко-семантичка анализа, историја српског језика

Abstract

У прилогу се анализира Савина употреба једне карактеристичне
лексеме с идејом да се отворе могућности за даље анализе његова основног лексичко-
семантичког корпуса. Полазиште су сигурна места из разноврсног Савина дела,
особито она која су сачувана према изворима из његова времена. Поређењем су
обухваћена и друга дела или њихови делови који се на посредан начин могу довести у
везу с нашим првим оригиналним књижевним ствараоцем.

References

Богдановић, Д. (1985): Карејски типик светога Саве (прир.), Београд: Српска
академија наука и уметности, Народна библиотека Србије, Матица српска.
Богдановић, Д. (1986): Свети Сава. Сабрани списи, Данашња језичка верзија Л.
Мирковић, Д. Богдановић (прир.), Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Богдановић, Д. (1995): Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156 (прир.),
Београд: Народна библиотека Србије.
Даничић, Ђ. I–III: Рјечник из књижевних старина српских, I–III, Биоград:
Државна штампарија [1863–1864].
Даничић, Ђ. (1975): „Poslanica sv. Save arhiepiskopa srpskoga iz Jerusalima u
Studenicu igumnu Spiridonu“, Ситнији списи Ђуре Даничића, III, Описи ћирилских
рукописа и издања текстова (прир. Ђ. Трифуновић), Београд: Српска академија наука и
уметности, XXV [1872].
Дипломатар: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије,
Босне и Дубровника, књига I, 1186–1321 (прир. В. Мошин и др.), Редиговао Д. Синдик,
Београд: Историјски институт, 2011.
Ђорђић, П. (1935): „Прилози проучавању језика у списима Св. Саве“,
Богословље, X/2–3, 188–199.
Ђорђић, П. (1977): „Списи Светога Саве и филологија“, Свети Сава,
Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175–1975, Београд: Свети
архијерејски синод СПЦ, 245–254.
Законоправило (1991): Законоправило или Номоканон светога Саве. Иловички
препис, 1262. године (прир. М. М. Петровић), Горњи Милановац: Дечје новине.
Законоправило (2005): Законоправило светога Саве, I (прир. и превели М. М.
Петровић, Љ. Штављанин-Ђорђевић), Београд: Историјски институт.
Ивић, П. (1979): „О језику у списима светога Саве“, Сава Немањић – свети
Сава. Историја и предање, Београд: Српска академија наука и уметности, 167–175.
Ивић, П. (1998): „Питање ауторства Хиландарског типика у светлости језичке
слике тога текста“, Свети Сава у српској историји и традицији, Београд: Српска
академија наука и уметности, 107–115.
Јагић, В. (1898): „Типик хиландарски и његов грчки извор (додатак к издању
епископа Димитрија)“, Споменик СКА, XXXIV, Други разред, 31, 1–66.
Јевтић, А. (1991): Богословље Светог Саве, Врњачка Бања: Св. Симеон
Мироточиви.
Јовановић, Т. (1994): Студенички типик. Цароставник манастира Студенице
(приредио, превео и поговор написао Т. Јовановић), Београд: Народна библиотека
Србије, Завод за уџбенике и наставна средства.
Јовановић, Т. (1998): Свети Сава. Сабрана дела (приредио и превео Т.
Јовановић), Београд: Српска књижевна задруга.
Јовановић, Т. (1999): Стефан Првовенчани, Сабрана дела (предговор, превод
дела и коментари Љ. Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Т. Јовановић,
Београд): Српска књижевна задруга.
Јовановић-Стипчевић, Б. (1998): „Писар Карејског типика“, Свети Сава у
српској историји и традицији, Београд: Српска академија наука и уметности, 127–133.
Мирковић, Л. (1939): Списи светога Саве и Стевана Првовенчанога, Београд:
Државна штампарија Краљевине Југославије.
Михин препис: Хиландарски типик из треће четвртине XIV века, Одеска
народна научна библиотека, бр. 1/97.
Мошин, В. А. (1959): „Сербская редакция Синодика в неделю православия.
Анализ текстов“, Византийский временник, XVI, 317–394.
Мошин, В. А. (1960): „Сербская редакция Синодика в неделю православия.
Тексты“, Византийский временник, XVII, 278–353.
Савић, В. (2013а): „Штокавска вокализација у Хиландарском типику“, Прилози
за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXIX, 83–88.
Савић, В. (2013б): Богослужбена лексика у српским типицима XII–XIV века,
Одбрањена докторска дисертација у рукопису, Нови Сад: Филозофски факултет.
Синдик, Н. (1992): Студенички типик. Цароставник манастира Студенице.
Фототипско издање (приредила и поговор написала Н. Р. Синдик), Београд: Народна
библиотека Србије, Завод за уџбенике и наставна средства.
СРЯ: Словарь русского языка XI–XVII вв., 1–. Москва: (Академия наук СССР)
Российская академия наук – Институт русского языка, 1975–.
СС: Старославянский словарь (по рукописям X–XI веков) (под редакцией Р. М.
Цейтлин, Р. Вечерки и Э. Благовой), Москва: Славянский институт Академии наук
Чешской Республики – Институт славяноведения и балканистики Российской академии
наук, 1994.
Стојановић, Љ. I–VI: Стари српски записи и натписи, књ. I–VI, Ср. Карловци:
Српска краљевска академија, 1902–1926.
Суботић, Г. и др. (2015): Натписи историјске садржине у зидном сликарству,
том I, XII–XIII век, Београд: Византолошки институт САНУ.
Трифуновић, Ђ. (1979): „Удвајање и понављање као начело књижевног дела
светога Саве“, Сава Немањић – свети Сава. Историја и предање, Београд: Српска
академија наука и уметности, 189–199.
Трифуновић, Ђ. и др. (1980): „Азбучни показатељ речи у списима светога
Саве“, Археографски прилози, 2 (додатак).
Ћоровић, В. (1928): Списи св. Саве, Београд – Ср. Карловци: Српска краљевска
академија.
Чанак-Медић, М. и др. (2014): Манастир Жича, Београд: Републички завод за
заштиту споменика културе.
ЭССЯ: Этимологический словарь славянских языков. Праславянский
лексический фонд, 1– (Под редакцией О. Н. Трубачева), Москва: Академия наук СССР /
Российская академия наук – Институт русского языка им. В. В. Виноградова, 1974–.
Benkö, L. et al. (1993): Etymologisches Wörterbuch des Ungarischen, Band I,
Budapest: Akadémiai Kiadó.
ESJS: Etymologický slovník jazyka staroslověnského, 1–. Praha: (Československá
akademie věd – Ústav slavistiky) Akademie věd České Republiky – Ústav pro jazyk český,
1989–.
Gautier, P. (1982): „Le typikon de la Théotokos Évergétis“, Revue des études
byzantines, 40 (1982), 5–101.
Miklosich, F. (1963): Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum. Emendatum auctum.
Aalen: Scientia Verlag [1862–1865].
RJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb: Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti, 1880–1976.
SJS: Slovník jazyka staroslověnského, 1–52, Praha: Slovanský ústav Československé
akademie věd (České akademie věd), 1958–1997.
Skok, P. (I–IV): Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV, Zagreb:
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971–1974.
Sophocles, E. A. (1975): Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (From
B. C. 146 to A. D. 1100), Hildesheim – New York [1914].
Tomici, M. (2005): Dicţionar român-sârb, Bucuresti: Academia Română.
Published
2019-10-08