THE SERBIAN LANGUAGE CIRCA AD 1000

  • Viktor Savić
Keywords: старословенски језик, српска редакција старословенског језика (српскословенски језик), стари српски језик

Abstract

The most important period for the origin and growth of the Serbian language
comprises the 10th and 11th centuries. Its focal point spans the age of Docleian Prince John
Vladimir (circa 990–1016), when in the central zone of the Serbian language area
(approximately somewhat more northerly, between the Drina and Neretva Basins) the Serbian
language was formed, on the remnants of the Late Proto-Slavonic language system. Docleia of
that time was at least partially shifted to the periphery of linguistic developments, but a large
expanse in the east also remained on the periphery, where Bulgarian and Byzantine rule
alternated (these two speaking blocs had direct ties through Serbian speeches in the north of
present-day Albania, later extinct or displaced). Developments with the vernacular reflected on
the physiognomy of the literary, Slavonic language (“Old Church Slavonic”), which had
perhaps been present among the Serbs as early as since 873. That language was in use circa
900, by which time it had also become familiar to the Croats, which can be judged after the
decrees of the First Split Council of 925. To a degree, the pronunciation rules of the vernacular
overflowed into the literary language of the time, without a complete correspondence to its
graphemic-orthographic structure, which in the case of the Serbs was more consistently
harmonised only in the 12th century. In fact, the newly formed Serbian phonetism would be
noticed in Serbian literary discourse only in the domain of occasional errors. Unfortunately, the
critical period when the differentiation of the Serbian language came to an end (circa 1000) left
us with no extant records, with the exception of the Temnić Inscription due to its short and
linguistically uninteresting contents. On the other hand, the Codex Marianus is a later record
(in our opinion, from the third quarter of the 11th century). Therefore, we can discuss the
literary language of the Serbs at the turn of the 11th century only in broadly general terms and
with more hypothesising, unlike the vernacular, with whose physiognomy we are more
familiar.

References

Белић, Александар, Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције
српских ћирилских споменика, Светосавски зборник, 1, Расправе, Београд, СКА, 1936,
211–276.
Белић, Александар, Периодизација српскохрватског језика, Јужнословенски
филолог, XXIII, 1958, 3–15.
Византиски извори за историју народа Југославије, II, обрадио Б. Ферјанчић,
Београд, 20072 [1959].
Вујовић, Лука, Један периферијски староцрногорски говор (мрковићки) у
свјетлости историје језика, међудијалекатских и међујезичких појава, Наш језик, н. с.
XVI/3, 1967, 171–192.
Грицкат, Ирена, Српска редакција црквенословенског језика, Студије из
историје српскохрватског језика, Београд, 1975, 27–39.
Грковић-Мејџор, Јасмина, О формирању српске редакције старословенског
језика, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Зборник радова, Беране, Београд,
2011, 43–51.
Ђорђић, Петар, Старословенски језик, Нови Сад, 1975.
Живковић, Тибор, Црквена организација у српским земљама (рани средњи век),
Београд, 2004.
Живковић, Тибор, Поретрети српских владара (IX–XII век), Београд, 2006.
Ивић, Павле, О језику некадашњем и садашњем, Приштина, 1990.
Ивић, Павле, Изабрани огледи, I–III, Ниш, 1991.
Историја српског народа, I, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371),
Београд, Српска књижевна задруга, 19942.
Историја Црне Горе, I, Од најстаријих времена до краја XII вијека, Титоград,
1967.
Калић, Јованка, Црквене прилике у српским земљама до стварања
архиепископије 1219. године, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, Београд,
1979, 27–53.
Коматина, Предраг, Црквена политика Византије од краја иконоборства до
смрти цара Василија I, Београд, 2014.
Конески, Б., Историја македонског језика, Београд, 1966.
Куљбакин, С., Бузукъ П., Къ вопросу о мѣстѣ написанія Маріинскаго
Евангелія. (Отисак из „Извѣстія II. Отд. А. Н.“. XXIII. 1918, кн. 2. 109–149 с. с.),
Јужнословенски филолог, IV, Београд, 1924, 219–222.
Куљбакин, С. М., Палеографска и језичка испитивања о Мирослављевом
јеванђељу, Сремски Карловци, СКА, 1925.
Лома, Александар, Језичка прошлост југоисточне Србије у светлу
топономастике, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш,
1994, 107–134.
Лома, Александар, Етнолингвистичка слика подручја Косова и Метохије у
античко доба и у раном средњем веку, Зборник радова Археологија Косова и Метохије,
Београд, 2007, 17–31.
Лома, Александар, Топонимија Бањске хрисовуље. Ка осмишљењу
старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских
именословних образаца, Београд, САНУ, 2013.
Максимовић, Љубомир, Зигос на српско-византијској граници, Зборник
Филозофског факултета у Београду, XV/1, Споменица И. Божића, Београд, 1985, 73–90.
Мошин, Владимир, Најстарата кирилска епиграфика, Словенска писменост
(1050-годишнина на Климент Охридски), Охрид, 1966, 35–44.
Новаковић, Стојан, Први основи словенске књижевности, Изабрана дела, XI,
прир. Т. Јовановић, Београд, 20022 [1893].
Новаковић, Стојан, Охридска архиепископија у почетку XI века. Хрисовуље
цара Василија II од 1019. и 1020. год., Списи из историјске географије, Изабрана дела, II,
прир. С. М. Ћирковић, Београд, 20032, 59–102 [1907].
Пентковский, А. М., Славянское богослужение в архиепископии святителя
Мефодия, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), Београд,
2014, 25–102.
Пентковский, А. М., Формирование славянского богослужения и комплекса
славянских богослужебных книг византийского обряда (кон. IX – перв. пол. X вв.),
Slověne, 2016 (у штампи).
Пешикан, Митар, О ортографским видовима српске редакције, Научни састанак
слависта у Вукове дане, 14/1, Београд, 1985, 45–52.
Пириватрић, Срђан, Самуилова држава – обим и карактер, Београд, 1997.
Попович, И., К вопросу о происхождении славян северной Албании, Славянская
филология, I, 1958, 195–205.
Равић, Ивана П., Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века,
Филозофски факултет у Београду, 2013 (одбрањена докторска дисертација у рукопису).
Савић, Виктор, Рани старословенски језик и српска редакцијска писменост.
Нарочито с освртом на ć и đ, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Зборник
радова, Беране, Београд, 2011, 155–169.
Савић, Виктор, Редакцијске одлике прве стране Кијевских листића, Свети
Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), Београд, 2014, 277–308.
Савић, Виктор, Српска редакција старословенског језика: од св. Климента,
епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског, Slověne, 2016 (у штампи).
Станишић, Вања, Увод у индоевропску филологију, Београд, 2006.
Томовић, Гордана, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд, 1974.
Трифуновић, Ђорђе, Ка почецима српске писмености, Београд, 2001.
Ћирковић, Сима, Историја средњовековне босанске државе, Београд, 1964.
Ферлуга, Јадран, Драч и драчка област пред крај X и почетком XI века,
Зборник радова Византолошког института, VIII/2, Београд, 1964, 117–132.
Чигоја, Бранкица, Најстарији српски ћирилски натписи, XI–XV век (графија,
ортографија и језик), Београд, 2014.
Đorđić, Petar, Jezik srpskohrvatski, II. Književni jezik. A) Književni jezik na osnovi
staroslavenskog jezika. a) U srpskoj književnosti do Dositeja, Enciklopedija Jugoslavije, 4,
Zagreb, MCMLX, 511–514.
Jagić, Vatroslav, Gradja za glagolsku paleografiju. I. Mihanovićev odlomak
apostolara glagolskoga; rukopis roda hrvatskoga, Rad JAZU, II, 1868, 1–35
Jagić, Vatroslav, ed., Quattuor evangeliorum versionis palaeoslovenicae codex
Marianus glagoliticus, Graz, 19602 [1883].
Jagić, V., Glagolitica. Würdigung neuentdeckter Fragmente, Wien, 1890, 44–58.
Kurz, Josef, Nazalni vokali u Asemanovu kodeksu, Slovo, 20, Zagreb, 1970, 5–28.
Loma, Aleksandar, Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin
Porphyrogennetos, Зборник радова Византолошког института, XXXVIII, 1999/2000, 87–
161.
Petrović, Dragoljub, Iz problematike govora Mrkovića, Македонски јазик, 1982,
XXXII–XXXIII, 567–573.
Prvanović, Svetislav M., Ko je bio hrvatski knez Borna (Da li je poreklom iz Istočne
Srbije), Rad JAZU, 311, Zagreb, 1957, 301–310.
Večerka, Radoslav, Staroslověnština v kontextu slovanskych jazyků, Olomouc–Praha
2006.
Published
2019-10-08