СЛАВИСТИЧЕСКИЕ ИЗЫСКАНИЯ В ТЕОЛИНГВИСТИКЕ: ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИЕ ПРОБЛЕМЫ И РЕЗУЛЬТАТЫ
Abstract
В работе предлагается обзор основных направлений теолингвистических
исследований в славистике, рассматривается ее понятийно-категориальный аппарат и
излагаются важнейшие результаты, достигнутые в последнем десятилетии ХХ и
первом десятилетии XXI века в фундаментальных и прикладных областях изучения
языка сакрума (в синхронической перспективе), которые излагаются в
монографических публикациях, трудах, опубликованных в тематических сборниках,
сборниках материалов научных конференций и в научных журналах в Российской
Федерации, на Украине и в Польше (с библиографическими референцами).
Важным достижением славистики, как отмечает автор, является признание
учеными наличия самостоятельного функционального стиля, связанного с
религиозной сферой, выделение особых сакральных жанров с присущими каждому
из них стилистическими особенностями, выявление в современном русском,
украинском и польском литературном языках разноуровневых конфессионально
маркированных средств, а также выделение особого религиозного дискурса со
специфическими участниками, хронотопом, целями, ценностями, стратегиями,
тематикой, разновидностями и жанрами, прецедентными текстами и дискурсивными
формулами. Критике подвергаются отдельные классификационные и
терминологические недочеты и предлагается более широкое внедрение в славистику
новых ключевых категорий, релевантных для теолингвистических исследований,
таких, как сакральный// профанный функционально-стилевой комплекс.
References
Бугаева 2005: И. В. Бугаева, Стилистические особенности и жанры религиозной сферы. [In:] Е. В. Плисов (ред.), Стилистика текста. Межвуз. сборник научных трудов. Нижний Новгород, 2005, 3-11.
Бугаева 2007: И. В. Бугаева, К вопросу о методологических и теоретических основах изучения религиозной коммуникации. [In:] A. Мякинин (ред.), Церковь и проблемы современной коммуникации. Нижний Новгород, 2007, 39-53.
Бугаева 2008: И. В. Бугаева, Язык православных верующих в конце ХХ – начале XXI века. Москва, 2008.
Войтак 1998: M. Войтак, Проявление стандартизации в высказываниях религиозного стиля (на материале литургической молитвы). [In]: М. Kостюмов (ред.), Текст: стереотип и творчество. Пермь, 1998, 214-230.
Волков 2001: В. В. Волков, Курс русской риторики. Москва, 2001.
Гадомский 2005: А. К. Гадомский, Теолингвистика: история вопроса. Ученые записки ТНУ, т. 18 (57), № 1, Симферополь, 2007, 16-26.
Гадомский 2006 а: А. К. Гадомский, О жанровом подходе к изучению религиозного языка. Культура народов Причерноморья, Т. I, Симферополь, 2006, 89-92.
Гадомский 2006 б: А. К. Гадомский, Религиозный язык или стиль: попытка систематизации терминологии теолингвистики. Ученые записки ТНУ, Т. 19 (58), №2, Симферополь, 2006, 186-193.
Гадомский 2008: А. К. Гадомский, Допустимо ли говорить о религиозном стиле? [In:] Мова та культура: проблеми загальної, германської, романської та слов’янської стилістики. Матеріали ІІІ міжнародної науково-практичної
конференції (Горлівка, 17- 18 травня 2007). Горлівка, 2008, 57-60.
Гадомский 2010: - А. К. Гадомский, Русская теолингвистика: история, основные направления исследований. Стил, 9, Београд, 2010, 357-373.
Гадомский, Лапич 2008: А. К. Гадомский, Ч. Лапич, Теолингвистика: история, современное состояние, перспективы. [In]: Ч. Лапич, А. К. Гадомский (ред.-сост.), Хрестоматия теолингвистики. Симферополь, 2008, 5-32.
Карасик 2004: В. И. Карасик, Языковой круг: личность, концепты, дискурс. Москва, 2004.
Крысин 1996: Л. П. Крысин, Религиозно-проповеднический стиль и его место в функционально-стилистической парадигме современного русского литературного языка. [In:] Поэтика. Стилистика. Язык и культура: Памяти Т. Г. Винокур. Москва, 1996, 135-138.
Кончаревић 2009: К. Кончаревић, Графијско-ортографска обележја сакралног функционалностилског комплекса у српском и руском језику (из социолингвистичке и нормативистичке перспективе), Зборник Матице српске за славистику, 75, Нови Сад, 2009, 11-38.
Макарова 2001: С. Г. Макарова, Функциональные стили русского и французского языков (своеобразие научного стиля французского языка). [In:] К. Р. Галиуллин, Г. А. Николаев (ред.), Бодуэновские чтения: Бодуэн де Куртенэ и современная лингвистика: Междунар. науч. конф. (Казань, 11-13 дек. 2001 г.): Труды и материалы: В 2 т. Казань, 2001, Т. 2, 114-117.
Мечковская 1998: Н. Б. Мечковская, Язык и религия: Лекции по филологии и истории религий. Москва, 1998.
Прохватилова 1999: О. А. Прохватилова, Православная проповедь как феномен звучащей речи. Волгоград, 1999.
Прохватилова 2007: О. А. Прохватилова, Церковная проповедь как ядерный жанр религиозной коммуникации. [In:] Труды Нижегородской Духовной Семинарии, вып. 5, Нижний Новгород, 2007, 349–368.
Толстой 1988: Н. И. Толстой, История и структура славянских литературных языков. Москва, 1988.
Тошовић 2002: Б. Тошовић, Функционални стилови. Београд, 2002.
Шевченко 2000: Л. Л. Шевченко, Конфесійний стиль. [In]: Українська мова: енциклопедія. Київ, 2000, 252-253.
Ярцева 1990: В. Н. Ярцева, (ред.), Лингвистический энциклопедический словарь. Москва, 1990.
Bajerowa 1988: I. Bajerowa, Kilka problemów stylistyczno-leksykalnych współczesnego polskiego języka religijnego. [In]: M. Karpluk, J. Sambor (red.), O języku religijnym. Zagadnienia wybrane. Lublin, 1988, 21-44.
Bajerowa 1994: I. Bajerowa, Swoistość języka religijnego i niektóre problemy jego skuteczności, Łódzkie Studia Teologiczne, nr 3, Łódź, 1994, 11-17.
Bartmiński 2001: J. Bartmiński, Język w kontekście kultury. [In]: J. Bartmiński (red.), Współczesny język polski. Lublin, 2001, 19-31.
Beńkowska 2002: D. Beńkowska, Polski styl biblijny. Lodź, 2002.
Crystal 1995: D. Crystal, Die Cambridge-Enzyklopädie der Sprache. Frankfurt a.M.-New York, 1995.
Herbermann 1997: C.-P. Herbermann, B. Groschel, U. H. Wassner, Sprache & Sprechen. Fachsystematik der Allgemeinen Sprachwissenschaft und Sprachensystematik. Mit ausfuhriichen Terminologie- und Hamenregistern. Wiesbaden,1997.
Karpluk, Sambor 1988: M. Karpluk, J. Sambor (red.), O języku religijnym. Zagadnienia wybrane. Lublin, 1988.
Kładoczny 2004: P. Kładoczny, Proroctwa chrześcijańskie jako gatunek mowy na tle innych gatunków profetycznych. Zielona Góra, 2004.
Kristal 1987: D. Kristal, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd,1987.
Kucharska-Dreiss 2004: E. Kucharska-Dreiss, Teolingwistyka – próba popularyzacji terminu. [In:] S. Mikołajczak, T. Węcławski (red.), Język religijny dawniej i dziś. Poznań, 2004, 23-30.
Makuchowska 1995: M. Makuchowska, Styl religijny. [In]: S. Gajda (red.), Przewodnik po stylistyce polskiej. Opole, 1995, 449-459.
Mistrik 1992: J. Mistrik, Religiózty štýl. - [In]: Stylistyka, I. Opole, 1992, 82-89.
Polovina 1996: V. Polovina, Prilozi za kognitivnu lingvistiku. Beograd, 1996.
Savić 1993: S. Savić, Diskurs analiza. Novi Sad, 1993.
Wagner et al. 1999: A. Wagner, Theolinguistik? – Theolinguistik! [In:]:. Spilman, H. O., Warnke, I. (Hrsg.), Internationale Tendenzen der Syntaktik und Pragmatik. Akten des 32. Linguistiszen Kollogiums in Kassel 1997 (= Lingiustik International 1). Frankfurt a. M., 1999, 507-512.
Wierusz-Kowalski 1973: J. Wierusz-Kowalski, Język a kult. Funkcja i struktura języka sakralnego. Studia religioznawcze PAN, t. IV, Warszawa, 1973, 9-88.
Wilkoń 2002: A. Wilkoń, Spójność i struktura tekstu. Wstęp do lingwistyki tekstu. Kraków, 2002.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).