СРБИ И СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН
Abstract
In late 3rd and early 4th centuries, the time in which emperor Constantine lived and reigned, Serbs inhabited the area outside of Balkan peninsula. Since they arrived in this area more than two centuries after his death, they were obviously contemporaries who lived at the same time, but in different locations. Even though there were no relevant contacts in this period, the situation changed when Serbs historically appeared in the area of the Balkans. Upon accepting Christianity, they became spiritually close to Constantine, who made Christianity equal to other religions through the Edict of Milan. His road from paganism to Christianity partly outlined the beginnings of his own religious transformation. By shedding new light on the connection between the first Christian Roman emperor and Serbs, in the context of Christian spiritual tradition and folk culture, in which some shadows of previous old pagan beliefs remained, the author shows how they were formed and how they became an important thematic center of Serbian folk creative arts.
References
Деретић, Ј. И., Античка Србија, Сардонија, Београд, 2000.
Деретић, Ј. И., Измишљено досељавање Срба, Bard-fin, Романов. Београд, Бања Лука, 2009.
Доментијан, Живот Светога Саве и живот Светога Симеона, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
Душанов законик, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1986.
Јанковић, Ђ., Српске громиле, Свесловенски савез, Књижевна реч, Београд, 1998.
Јухас-Георгијевска, Љ., „Цар Константин у српској књижевности средњег века“, Свети цар Константин и Хришћанство II, Центар за црквене студије, Филозофски факултет, Ниш, 2013.
Караџић, В. Стеф., Српске народне пјесме II, Нолит, Београд 1969.
Максимовић, Љ., Византијски свет и Срби, Историјски институт, Београд, 2009.
Патријарх Пајсије „Житије светог цара Уроша“, Сабрани списи, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1993.
Првовенчани, С., „Живот Светог Симеона“, Сабрани списи, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
Радић, Р., Срби пре Адама и после њега: Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара“, Стубови културе, Београд, 2003.
Радић, Р., „Константин Велики у српским средњовековним житијама“, у: Непролазне вредности и трајна актуелност Миланског едикта - у сусрет великом јубилеју 2013. године, Ниш, 2011.
Радојчић, С., Старо српско сликарство, Нолит, Београд, 1966.
Радојчић, С., „Фреска Константинове победе у цркви Св. Николе Дабарског“, у: Одабрани чланци и студије 1933–1978, Југославија, Матица српска, Београд, Нови Сад. 1982.
Станојевић, Ст., Византија и Срби , књ, 1-2, Матица српска, Нови Сад, 1903, 1906.
Turilov, А. А., The serbian reliquary of the saint emperor Constantin - hypothesisi about it`s origine and history, рад изложен на скупу Свети цар Константин и Хришћанство, Ниш, 2013.
Ферјанчић, Б., Византија и Јужни Словени, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, Београд, 1967.
Цамблак, Г., „Житије Стефана Дечанског“, Књижевни рад у Србији, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1989.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
