МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ И ТЕОЛОГИЈА ТИШИНЕ

  • Петар Јевремовић

Abstract

Ово је текст о језику. О писаоној и усменој поетици Момчила
Настасијевића. Он је, првенствено, посвећен његовим могућим теолошким
импликацијама. Настасијевић је виђен као песник–теолог. Његова појезија анализирана
је у њеном (имплицитном или експлицитном) теолошком контексту. Нарочита пажња
посвећена је њеним (могућим) аскетским конотацијама, аскетским, у најдубљем
могућем значењу те речи. Његове идеје о језику и о поезији сагледане су у контексту
древног хомерског разумевања логоса и потоње хришћанске традиције.

References

APOPHTEGMATA GERON, Thessaloniki 1987.
Benveniste E., The notion of rhythm in its linguistic expression, Problems in
general Linguistics, University of Maiami Press 1971, trr. 281-288.
Goehring, J. E., Ascetic, Society and the Desert. Studies in Early Egyptian
Monasticism, Studies in Antiquity & Christianity, Trinity Press International 1999.
Јевремовић, П., „... из догађаја Догађање да је“, PH2 ,Београд 1998, стр. 223-249.
Martin, W., The Recurrence of Rhythm: Configurations of the Voice in Homer,
Plato and Joyce, School of English, University of N. S. W.
Настасијевић, М., Сабрана дела, Дечије новине/ Српска књижевна задруга,
1991.
Published
2012-10-04